Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁴³ Најпознатије средство одбране од вештица јесте бели лук. „Вјештице не једу бијелога лука, и зато се многи о Бијелим Божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха“, па им
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А што да ти кажеш! Мазиш ту дјевојчину и тражиш јој домазета из бијелога свијета! Њему преврије, те је свом снагом стиште иза шаке и тргну!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: — Вала богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина! А богаљ ни пет ни девет, него на њега: — Курво ћорава!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93. Ти се хоћеш дијелити Од свијета бијелога, Од црковне те господе?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога. Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко;
коза окозила; И жена ми доста вредна била, Па је доста мрса накупила: Лулу сира и чибук кајмака — и камишлук масла бијелога! Где је среће, ту је и несреће: Шарку коку поједе лисица; Жега плану о Илину дану: Оно ми се покварило мрса!
(Лед, град, циганчићи) 240 — Сад га видиш, сад га не видиш? (Магла) 241 — Сваки данак мајка црна бијелога рађа сина? (Ноћ и дан) 242 — Ситније од ђинђуве, а теже од товара?
огрне се у бијели ленцуо мртвачки, завеже главу бијелом крпом, стави између усница неколико зрна огуљена лука бијелога (чесна) као да су му зубови.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
27 Пратљача. 28 Тестере. 29. Гусле. 30. Сврака. 31. Ватра. 32. Кандило. 33. Овце и јагањци. 34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41.
Кад се подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: „Хвала Богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина!“ А богаљ ни пет ни девет, него на њега: „Курво ћорава!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У један мах, ка да муња сину, тушта веља тешкога облака, бијелога, у једнојзи маси, тронодржну сву обузе гору; у виду се уреди вијенца правилнога, но дебљином страшна, па се поче
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: — Хвала богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код стоке наш народ, иначе, сматра неизлечивим
Нарочито се од њега плаше вештице и сви који стоје у вези са врачањима и гатањима (упор. Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л., сматра се за вештицу«, СЕЗ, 32, 41).
Мак. У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 534), у клетви: »Трећу киту мака бијелога — Да се смакне с овога свијета!« (етимолошка магија). Маслина. У Боки Которској на Бадњи дан ујутру ките м.
Ћипико, Иво - Пауци
— прекиде га газда. — А ко вели да није? И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ... Кукавице смо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“. Чувај добро дизген од кулаша, јер се кулаш јесте научио путовати с коњма царевијем“.
Пише књигу Вукашине краљу, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога лротопоп-Недељка, нека дође на Косово равно, да он каже на коме је царство: он је св'јетла цара
Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка. Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена чауша; а четврту царевић Урошу, пише књигу и
Спречи на извору, под високом гором Бороговом, задужбину Вукана жупана; да видите Високе Дечане код Призрена, града бијелога, задужбину краља Дечанскога; да видите Рачу пребијелу код Сокола, украј воде Дрине; да видите лијепу Троношу код
слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару
свезô бедевију, пак разапе бијела чадора, и на Стамбол он наметну намет: све на ноћцу по јалову овцу и фуруну леба бијелога, један чабар жежене ракије, по два чабра црвенога вина, и по једну лијепу ђевојку, те му служи црвенику вино, а ноћу
Намјести ме ђегођ у механу, примакни ми вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога; да посједим неколико дана, казаћу ти кад сам за мејдана“.
трећи му нокте сарезује; намјести га у нову механу, примаче му вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, док је живот мало повратио; пита царе Краљевића Марка: „Можеш ли се веће поуздати?
“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј’ нараниш леба бијелога и напојиш вина црвенога, а ти велиш двема сиротама: „Ид’т’ одатле, један људски гаде! Не гад’те ми пред господом вина!
мени је жао, беже, било, жао било двеју сиротица, па ја узе до две сиротице, одведо и доле на чаршију, нарани и леба бијелога и напоји вина црвенога, па покроји на њи чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па и онда посла двору твоме, а
јунака у Солуну нема да изиђе њему на мејдана, на Солун је порез ударио: све на двора по јалова овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар вина црвенога, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја
“ Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болани Дојчине, доста има љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста злата и бијела платна, имам чиме на ђерђефу вести, имам чиме и имам по чему; ал' да