Милићевић, Вук - Беспуће
Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, беживотној тишини. А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не чудим се патки поткованој, Ни бијелој гуски оседланој, Нит’ вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици ни њену ђердану, Ни пијевцу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Писмо — кад се напише и прочита) 114 — Посијах црно сјеме по бијелој њиви? (Писање руком по хартији) 115 — Путем иду сто кобила: једна плоча спаде, — цео чопор стаде?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Очекивао сам: неће ли почети да клања? (Можда је потајно Турчин?) Али не: у бијелој спаваћици до пола гњата, с босим ногама у папучама (зачудо танки глежњеви!
То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и прича. Разговор се надовезује све у ситним крпицама, и то му даје извјесну драж измичућег.
његове папире, претурао сам по комоди с бизантинском мадоницом пред којом је некад стајао, ноћни човјек, у дугој бијелој кошуљи, и чешкао палцем десне ноге по лијевом листу.
неодољива жеља да се све то збрише, да се живот свега тога ослободи, да се започне живјети сасвим изнова, на чистој, бијелој страници. И радосно, зазивљем тог новог човјека, слободног као копиле, без јучерашњице, без наслијеђених терета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: „Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни издворих
Док Хусејин два коња опреми, дотле паде тридест Сарајлија. Була гледа роба драгокупа, опрема га на бијелој кули, пак је њему била бесједила: „Чујеш мене, робе драгокупе!
тридесет делија, набави ми тридест ђевојака у твојијех тридесет одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка дилбер Иконија, да је љуби паша са 3агорја“.
тридесет одаја, и готови господску вечеру; не брини се за моје ђевојке, набавићу тридест другарица; ја ћу бити на бијелој кули“.
их у скут и у руку, отпаш'те им свијетло оружје, а служите вино и ракију, а слушајте моје даницкиње: када пукну на бијелој кули, ја ћу онда пашу погубити, а ви сваки свога погубите, па хајдете на бијелу кулу да видите што ј' од паше било“.
Кад опази дилбер Иконија, затвори се млада у ризницу; Грујо оста на бијелој кули чекајући пашу брђанина. Мало било, задуго не било, ето паше уз бијелу кулу, пред њим иде Милутине кнеже, и он
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије даницкиње, хабер даде у своју дружину.
се сабље доватише, погубише тридесет делија, од њих пусто одузеше благо, па одоше своме харамбаши — да га виде на бијелој кули, шта је њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он пије црвенику вино, а
одоше своме харамбаши — да га виде на бијелој кули, шта је њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он пије црвенику вино, а служи му дилбер Иконија.
Па да видиш, мој брате Мујага! За њима су до три коњаника у бијелој чохи веденичкој, а под њима коњи ђогатасти, а напријед јунак на ђогату, плави су му до рамена брци.
Што за њима до три коњаника у бијелој чохи веденичкој, у бијелој, а на ђогатима, оно су ти сва три Кулишића, оно су ти три брата рођена; што је јунак
Што за њима до три коњаника у бијелој чохи веденичкој, у бијелој, а на ђогатима, оно су ти сва три Кулишића, оно су ти три брата рођена; што је јунак напр’јед на ђогату, што му плави