Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе и жене у чијој су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку своју, малу, свећу, за људе до зуба наоружане на рогове пужа кад налећу.