Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Будале! нити знаду колико је више полак од свега”, виче, жалећи се, старац Исиод. Блажена реч, којеј кад би људи следовали — шчастљиви би били.
Неслога браће сатире и у срамоту их погружава, а блажена слога и јединодушије возвишава их и прослављава. Мусулмански закон њих учи да се моле богу да бог не соједини
Не знамо време и час кад ће то бити, зато ваља сваки | дан и час да смо готови. Блажена душа чиста и добродјетељна којеј всегда у ушима оне слатке и прерадосне речи звоне: „С е ж е н и х г р ј а д е т,
их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и всегдашњу ползу рода и отечества. Блажена ће бити имена оних разумних патриота који к томе споспјеше и ово опште полезно дело причине и исполну!
” Овакова блажена срца и у исти злотвори своји ако што добро виде и познаду, то почитују и похваљују, зашто из источника добродјетељи
Блажен и преблажен велики цар Петар росијски! И блажена утроба која га је носила! Јер да не би њега, би се до данас и магарећим ногама клањали!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Госпоја Перса била је задовољна, блажена! Још код поп-Спириних могла је већ видети како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још
— узвикивала је задовољна, шетајући се сама по соби у својим ботушама. Како ће се радовати и блажена бити тога дана кад поп-Спиру обрију, па му не буде остало на лицу ни тол’ко од браде и бркова кол’ко њој на длану.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто си ме додирнуо? Зашто нисам остала спокојна, блажена, невина девојчица да никад не познам ову бесомучну узбуну крви, сав овај ужас?
Теодосије - ЖИТИЈА
Гледајући ка преподобноме своме оцу, као да је жив, рече: „Блажена је, благи, твоја неизменљива љубав према деци, оче свети!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Многобројним пословицама уче се деца да цене правду као највишу светињу: „Правда држи земљу и градове“; „Блажена вечера с правдом стечена“; „Што је право и Богу је драго“ и сл. Вршњаци.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Изгубише се и мили бого, и рођени светитељи и блажена рајска хладовина, толико драга утруђеној сељачкој души. И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— грца Стојан и све је више стиска, грли и љуби где стигне. — Та доста... Ох, баш си ти?! ... И, изнемогла, обамрла, блажена, предаје му се и пружа му онда час леви, час десни образ, да га он целива наизменце.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу, Сунце света и благодетељу! Блажена мајка која ТЕ родила, Света сиса која ТЕ дојила! Минерва је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости;
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти,
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Јер блажена је сумња Кад сенчи обрис наде у обнављање чуда Које се зове љубав. С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверав
А блажена је сумња, јер истиче суштину. Будимо се у зору, са гласовима птица, У загрљају благом, у још недовршен свет. (29—31.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!
Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно. »А он баш не хтеде одмах,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Ха, то ти је моје место!” — викнуо сам — „а блажена турска земља гди има таки[х] пустиња које људи са своји греси не скврне; ту ти се човек ласно може посветити!
Света, блажена, богоугодна Јеротејева душе, давно сам ја од благога бога ови час желио да могу за живота рећи: „Повјем имја твоје
Зато ти ја по[х]итим у она моја блажена села и поља гди сам ја већ добро познат и гди, без најмањи[х] ни с једне ни с друге стране церемонисања,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану. — О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?... Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну видим колијевку у којој се вјечност одњихала, из које је у крила
Славословни ликови ангелах, на безбројне хоре, легионе усијати у блажена поља, расхорена слаткогласијама и химнама вјечите љубови, уживају бесмртну насладу коју смртни не зна вообразит;
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа слике и сриче слова свога буквара. Ја га прекидам, зовем и узимам на крило. „Што не спаваш?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
О, блажена „романсирана хисторијо”, о, плутарховска лектиро пубертетских година! О, вјечито наличје ствари!... Тоут ест перду сауф
Даље, све се развија само од себе, својим нужним, неизмјенљивим током, и вуче писца за собом као пса на ланцу. Блажена наивности неупућених који мисле да писац пише оно што хоће! Таман!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... — Што ћу те лагати, зар је мени
Ћипико, Иво - Приповетке
доприје пјесма оних кичељивих младића што свети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким животом, слушајући: Блажена постеља на којој почиваш и били ланцуни с кима се покриваш!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
од мене ј’ доста, Ја оду не знам завршит’ боље, Већ оним што је испосник један Сто пута кликнô у славље твоје: „Блажена мрежа која те хвата! Блажена кујна у коју дођеш! Блажена шерпа у којој цврчиш! Преблажен гортан кроз који прођеш!
знам завршит’ боље, Већ оним што је испосник један Сто пута кликнô у славље твоје: „Блажена мрежа која те хвата! Блажена кујна у коју дођеш! Блажена шерпа у којој цврчиш! Преблажен гортан кроз који прођеш!“ »Стармали« 1885.
Блажена кујна у коју дођеш! Блажена шерпа у којој цврчиш! Преблажен гортан кроз који прођеш!“ »Стармали« 1885. РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ (Прве три по
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Обистине ли се тада Алексина казивања, онда... онда — блажена сени Митина, ти ћеш бити богато покајана и освећена. Нећемо се цењкати — крупан ће бити курбан што ћу ти га принети...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, »иначе ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). К. ако се сади коцем, тада се мучи Блажена Госпа (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 382).
Ако се сади коцем, па ако се стави попет у земљу, мучи се Блажена Госпа (иб., 382). Кад се сади, треба под први лук ставити парченце цигле и рећи црву: »Ево ти храна за годину дана, не
Ћипико, Иво - Пауци
— Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, откад је мудри Швабо и тамо засјео... — Их, блажена она времена док је одмах преко планине турско било! .... Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!...
— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан' ни струка зелени! По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто
Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу. Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к'о да си их морем наљевао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па кад је тако - тако мора да је! Залуд је, дакле, кукњава и плач: У борби с њима не помаже ништа Блажена мудрост, очајнички мач.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
жива« УБЛАЖАВАТИ — хвалити, прослављати због врлине; називати блаженим; ублажавате судбину ових животиња »говорио је: блажена судбина ових животиња«. Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп. о блаженствима речи и грч.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Потом јоште за мало поживи и престави се онде у Крушедолу. Блажена она душа оде к госпеду Богу у небесно царство месеца јануарија осминајстога дна.
И зарад смиловања му се над људма погубљени собом и сам човек зактеде бити. И ти од сеј доби блажена буди међу људма и хваљена свакад.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Заиграше. Калина весела, блажена, — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...
А Мане и Калина су комшије!... То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена! И Зони постаде нешто тешко и досадно.