Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру. Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима. На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И док су кола муњевито клизала по смрзлом снегу, све се још чаробно блистало на зрацима месечине. Х. На писаћем столу, у соби Јуришићевог стана на Дунаву, полиција, сутра дан, нашла је овај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ „Устај одмах!“ Свуда око нас је блистало, свиткало, а ваздух је подрхтавао од грмљавине из облака и грувања топова. Простор се губио у мрачној ноћи, и чинило
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледи осталих владарки са завишћу су се заустављали на њеним хаљинама, на којима је златном росом посуто блистало цвеће чудесних боја и искрили се јутарњи рани облаци.
Читаво двориште одјекивало је од њихових звонких гласова, треперило, блистало. — Баш којешта! — старац се ухвати за ухо. — Сад си већ децу у орасима почео да привиђаш, лудо матора!
Ни сам не зна колико је спавао, шта је сањао... Али, када је отворио очи, све око њега блистало је у месечини. »Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане.
»Шта ли је ово?« — запрепасти се угледавши у мрежи девојку сребрне косе. Као одсјај месеца на води блистало јој је лице, а око тела. ширио се нежни, седефасти сјај. Рибари су нешто говорили о вилама?
« — помисли, али кад син упита полазе ли, он потврдно климну главом. Кад су испловили, море је блистало као разливена кап уља. Чинило се да клизе у јаркој, плавој светлости. Дечак је певушио од радости, а дани пролазили.
Нежни листови по ивици тањира подсећали су на папрат, на чипку, на треперење месечине, а у средини је блистало нешто налик на осмех. Чији? Није знала. Пред сутон тањир је био завршен.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дан беше изванредан. Лево од пута зелениле се ливаде, виногради и маслинови воћњаци, а десно је блистало море у зрацима пролетњега сунца. Али нашем номофилаксу беше тешко око срца.
камење, сваковрсни други накит од бисера и слонове кости, свилена ткива, пурпурне тканине, шарене ћилиме - све се то блистало и осмејкивало у сунчевим зрацима који кроз уске прозоре продираху у дворану.
Краков, Станислав - КРИЛА
Свуда се расуо бескрајни сплет гребена, планина, јаруга и шума, све је блистало и свугде су трепериле сјајне пеге у зраку. Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
у увалици становници морскога дна комешали питајући се где је Седефна ружа, док је у излогу најскупље продавнице града блистало зрно бисера.
Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни! Сунце у небу блистало је од поноса због своје златне војске. Од истока ка западу, свакодневно, путовало је Сунце.
Срећни су и задовољни, зашто би морали бити и усправни? Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса.
Уместо Царичиних руку пуних прстења на платну је блистало нежно зеленило лишћа, а у наслоњачи пузавица с капима росе. Унезверени и бледи згледали су се дворани и доглавници, а
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечаци су у неприлици ћутали, иако им је на лицу блистало дотад непознато задовољство. — Еј, чујете ли, па ви сте мени данас главу спасили?