Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве? Та ни муж јој не беше човек! Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио?
После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти добар човек! Ти ме слушаш, осећаш бољу презреног сирочета, ти тужиш за човеком кога никад видео ниси, хвала ти!
“ Утоме ми отац зајеча и погледа више тужним него гневним погледом у чича-Марка. Марко је разумео његову бољу; он намаче шешир дубље на очи, па онда тихо приђе доктору и дохвати га за раме (ко не познаје Банат и Бачку, рекао би
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И тако преместише учитеља Грујицу. Дадоше му далеко бољу школу и похвалницу за његов рад и успех. Јеина се врати учитељу, а попу чита.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Громко се разлеже кроз тиху ноћ, и потресе се душа хришћанска. И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом... — Сине, устани да идемо у цркву!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу. Бољу вам не бих знао пожелети.
А био му се јако допао. Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није као добар отац бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мáма што је.
А то је, мислим, прилична разлика. И зато је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери каква је Јула била, него Шаца, који је, истина, врло леп био, али увек
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би капамаџија Гроздин, каткад, плануо на своју бољу половину, његова јединица имала је да слуша, како би јој отац дрекнуо на мајку: „Анђо! Дете ти твоје!
Чуо је, каже, да лепушкаста собарица постмајстера Хурке пере Павлу пресвлаку. Павле би, ако би хтео, могао добити и бољу зверку. Он, Вишњевски, би му је нашао!
цену, Хурка је био Исаковича наговорио да му дозволи да му он припреми, и накупује, ствари, које у Росији имају још бољу, двоструку, стоструку, цену.
Редови коња трзали су узде и махали главама, а добри коњи копали копитама. Коњаници су били добили бољу одећу од својих сународника у пехоти, па су се дизали у седлу, одвикнути од седења, и исправљали, као да су хтели, што
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
простор, збијеног типа; кућа је камена, махом плочом покривена, често романско-медитеранскога типа; такмиче се ко ће бољу кућу сазидати и често све што имају уложе у зидану кућу.
Да би показали да су имали права што су примили нову веру трудили су се да је прикажу као бољу, особито пред својим ранијим сународницима.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Желим ти други пут бољу срећу! Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже око врата
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Отказ? Нашли сте боље место? АЉОША: Не то. Ни за боље место, ни за бољу плату не оставим, али, али... ПАВЛЕ: Онда сте болесни? АЉОША (врти главом не подижући очи): Њет!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити. Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на
„Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово. Па има пара. Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу тражила, а кад га не
Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Колико ми још остаје да живим? Ако сам у средњим годинама, то значи да сам бољу половину већ потрошио, а да нисам ни приметио да је била боља од ове што ми је преостала?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У вези с другом и трећом половином неизбежно се јавља асоцијација на „бољу половину”, а како је поема, поред осталог, и расправа о открићу љубави, богатство асоцијација је плодоносно.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
утицајима и писцима — буду понова писали историју српске књижевности, извесно ће је дати још потпунију, тачнију и бољу. Оно што сам ја могао дати, поготову оно што се данас уопште могло дати, налази се у овој књизи.
Рајића он покушава да дâ слику историјскога живота српског народа и да му на основу славне прошлости улије веру у бољу будућност.
Нови нараштаји, образованији, у повољнијим приликама, стварају нову књижевност, богатију и бољу, која се проширује на све крајеве српске.
XВИИИ века, певајући безлично »красну Хлоју«, Мелису, Кларису, Купидо »Венерино дете младо«, »љубве стреле« и »сердца бољу«.
но и материјално подигну, осуђује интелигенцију што се довољно не одужује своме народу, тражи сувременију наставу и бољу школу, напада на верски фанатизам и верске предрасуде.
слављењу историјске прошлости, налазећи у њој не само утехе за садашњост но и снаге за борбе у садашњости и вере у бољу народну будућност.
народне просвете, праве хришћанске културе, етичкога васпитања, верске сношљивости, вере у народну снагу, наде у бољу будућност.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане.
“ 50. „И би њему љуба била, Тако м' узе он у вољу, Ал' га мајка не пустила, Нашла њему другу бољу; У те новца тма имаде, А мени га Бог не даде.“ 51.
дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти бољу, Бољу тешку срца свога — Дела, дела, па и мога.
Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти бољу, Бољу тешку срца свога — Дела, дела, па и мога.
Ох молите Божу вољу, Да тамо јој коб да бољу! Мртва, мртва, истина је, Нешто шушну, ко је, шта је? Ко то крај њи плао мину, К бездану се право муну!
Право коњик ка Милети краче, А он скочи: „Откуда, јуначе?“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако.
“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако. Али деде привати ме јако, Пусте су ме освојиле ране.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да
се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: — Хајдете за мном да вам дам бољу храну. Они пођу за њим без речи.
А кад се наврши година, рече бог опет анђелу: — Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.
што је имао шешарице да ономе другоме два новца прида, али не имајући ни њих код себе остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их зацело вратити побрате се Променивши сад вреће побегне један на једну, а други на другу страну,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша. Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.) МАКСИМ: Лепо си почела. СОФИЈА: Немој тако, Максо, та ти знаш, да ја свом душом идем да ти угодим.
Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније срце. ПОЗОРИЈЕ 2. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Добар дан, господин доктор.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Наравно, трка је била интернационална и звала се, мислим, „Јачањем ножних мишића у бољу будућност!“ —или тако некако, и пазите сад шта се даље дешава!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Вратио си ми и оно што си ми изварао, тек ниси презенте давао! МАРКО: Драги мој Батићу, не што сам бољу прилику нашо, или што сам какво неваљалство за тебе чуо, него случајно пронашло се да смо род, и зато ти Јелицу не
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Иако су моји синови, а овај је још и присутан, морам вам рећи да не бих могао пожелети бољу и послушнију децу. — Нисте никада помислили да би могли отићи у свет и радити далеко од својих родитеља? — Нашто!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе? — Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу.
— Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу. — Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79.
— Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79. Посади се, домаћине, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!
ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се оженио, бољу узео’!“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!“ Моја драга хоће поћи за те, — Сама ми се сабља вади на те!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А Мане је постао другоразредан. Ја бих ту, међу узроцима за то, пакосно, узео и овај: до данас Америка може изложити бољу колекцију њихових модерних, него они сами.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.
Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку), гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко брзо суди, брзо се и каје. — Ко паметно ћути, мудро говори. — Бољу ћеш чути него ћеш рећи. — Од ћутања глава не боли. — Која се не рекне, она се не чује.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да
анђео се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: „Хајдете за мном да вам дам бољу храну.” Они пођу за њим без речи.
А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега
Она лепо узме метлу па почисти колебу, ватру склони, и још дрва донесе те бољу наложи па седне да чека ко ће доћи. Кад у вече, Боже! дува ветрина, крше се дрва мислиш све ће из корена извалити.
онај што је имао шешарице да ономе другом два новца прида, али не имајући ни њих код себе остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их за цело вратити побрате се.
не би ли какогод оца склонили да га јопет к себи прими, и да му други брод направи, обећавајући се да ће унапријед бољу памет имати.
да га опет к себи прими, обећавајући му се они, да више не ће бити онаков каков и до сад, већ да га је невоља на бољу памет научила.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Грчка је, свакако, и због своје прошлости заслуживала бољу садашњост. Уосталом, непуну деценију после револуције у Француској, устанак међу Спартаковим потомцима није изгледао
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Од своје мајке, ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како ми није згодно? Ја сам, иначе, намеравао да потражим неку бољу гостионицу, јер осећам, и то врло убедљиво, глад и жеђ; а у друштву ће ми јело и пиће два пута више пријати“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са енергијом што је скупљао за време рата, гађа сад тешким калибрима. Другу, синко, бољу, поштенију. Тада се крезуби студент подиже упола, нагну према Николи и погледа га дрско у очи: — Ја знам најбољу —
Па је најзад, у другоме реду, једну бољу позицију пронашао, да га никаква сила не би могла потиснути, и ту се мудро и скромно укотвио и жену себи близу сасвим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
вјероватно је то опћељудско) убоштво фантазије, у трудовима свог ненадахнутог довијања какву што бољу и прелеснију понуду да измисли, осјетило је потребу да установи један максимум, један оптимум понуде.
Ако се то не зове спојити забавно с корисним, заиста не знам гдје би та ријеч нашла бољу примјену! Тек, изгледа неопходно је потребно да том алтруизму буде примијешан, као коректив, трунак егзотике.
Можда му рекну да треба шиклонизирати или кречити собу у којој лежи. Или му предложе да ће га пренијети у једну бољу, свијетлију собу која је остала упражњена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
што је имао шешарице да ономе другоме два новца прида, али, не имајући ни њих код себе, остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их зацело вратити, побрате се.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Билхарц ми је протумачио да Бут има бољу дикцију те га и ја боље разумем. дикција, та велика вештина потиче још од старих Грка.
Сматрао сам то празним обећањима када би ми људи предочавали бољу будућност. Њујоршки лекар, добро познати доктор Фредерик Шеперд Денис, такође поклоник мог рада на Х-зрацима, имао
Не учи ли нас наше искуство да напредак значи бољу координацију свих природних активности, активности атома у усијаним звездама или акгивности ћелија у нашем организму?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Како, молим?... Реците то још једанпут. ЖИВКА: Ама, шта се ти ту ваздан ишчуђаваш? Могу да нађем за њу бољу прилику, па ето ти. ЧЕДА: Тако! Е, сад разумем! ЖИВКА: Па нема ту, брате, шта да се буниш.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за слободу — Не за ову, за оваку, Ти си пао за слободу, Ал’ за другу, ал’ за бољу. Ој, Петефи, ретки створе, Гладовô си за живота, (Твоја није то срамота).
Ја судија нисам — Најмање над гробом; У бољу се прошлост враћам, Кад се праштам с тобом. Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мислио сам много пута да ми, као људи, и не заслужујемо бољу судбину, или је то само рат који унижава наше достојанство... Влајко се с тешком муком помери и запали цигарету.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он јединац. Имања доста имају. Добар. Боље... — Па јест, синко! Шта ћеш? Сиротиња. Куд ће бољу прилику да нађе? А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо...
дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он је »јунак са свачијем: ама на рану, ама на којугод бољу хоћеш с. најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с.
Ђаволу то буде криво, па хтеде да и сам створи још бољу лозу, и одсече себи прст, али из његове крви никне к. Због тога не ваља окусити к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јаје ни шаку жита; за таквог можда и највише јер је његов живот овде на земљи био препун патње, па му ваља измолити бољу судбину на небу. Нисам могао више да се замлаћујем са тим немогућим човеком.
и зар сам ја тако безвредна пачавра без части да бих допустио некоме да због мене страда како бих без труда заслужио бољу судбину од оне коју сам могу да стекнем. Што се мене тиче, тај Прохор би одмах могао устати из свог гроба.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Блискост песничког поступка постаје очигледна из следећег одломка: „Ево капут добар, јевтин,/ од те робе бољу што ћеш?/ За лето је он начињен,/ и зими га носит можеш./ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још те ноћи је спавао у својој кући, а сутрадан пређе у старачко благодејање. Метнули су га тобоже у бољу класу, јер ће плаћати. Али је то било тако страшно и необично, да се стари другог дана вратио кући.
— Гробар заћута. Кроничар му даде неку бољу банкноту, и он пође. — Хвала, и немојте мислити да сам вам нешто нетачно испричао. Гробље не лаже, па ни гробар.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Девојки је, међутим, већ јављено. Нота бене, девојка нема више од 8 хиљада, али се њени родитељи надају да ће бољу срећу добити ако 8 на 15 подигну. Мати јој казала да се чистије обуче, доћи ће неки из Вршца да је виде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— пита сада Лука Душана. — Ух, бога ти, немој, молим те. Ја сам теби бољу судбину желео. — Душан се насмеја, ноге му се омакоше, он се дохвати за Луку и, грчевито стегнути, полетеше низ падину.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
им тад свежину да спира главобољу; Траг дивних руку под књигама се изгубио, Но пређоше одједном саме у тајну животност бољу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ОД своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша замља вам је ова; Баците поглед по кршу И пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не сјећа се танана невјеста, но бесједи своме господару: „Моли бога ти за твоје здравље, а салићеш и бољу јабуку“.
удари по наковњу Марко, наковња је пола пресјекао, па он пита Новака ковача: „Ој, бога ти, Новаче ковачу, јеси л’ икад бољу саковао?
“ „Ој, бога ми, Краљевићу Марко, јесам једну бољу саковао, бољу сабљу, а бољем јунаку: кад с’ одврже Муса у приморје, што сам њему сабљу саковао, кад удари њоме по
“ „Ој, бога ми, Краљевићу Марко, јесам једну бољу саковао, бољу сабљу, а бољем јунаку: кад с’ одврже Муса у приморје, што сам њему сабљу саковао, кад удари њоме по наковњу, ни
да од бога нађеш! Ти погледај твоје соколиће: ти ћеш себи бољу наћи љубу, али њима никад нећеш мајке; не крвави твоју десну руку; а ми смо се већ растали, брате!
“ „Ој, бога ми, моја мила мајко, — јер за другу бољу не знам мајку — кад смо били у боју првоме, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?« На то јој Христос ништа супроћ не изрече, нит се указује да је бољи од Јакова, да је чим не опрепасти.
На то већ хоће Господ да је улови. »Иди, рече, дозови овде и свога ти мужа којино бољу памет од жене има и већма се у свачему може осетити.« А она одрече како је удовица и нејма свога мужа.
Побоље и вештије ли томе коловође тражити и далеке земље обилазити за бољу мајсторију, повештију, много се бринути, трећи о томе своју главу, снебивати се и много штошта муке и зла теглећи
— Ето, то ти јоште заказујем: што си год ти од пре дикла и навикла, оно све од сеј доби да имаш оставити и у бољу се руку окретати.