Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Кажем, да ̓оће и он и сви други, и мало и велико. „Е добро — каже, — а ви кога хоћете од паша, са 60 Турака и бошче (тескере) узмите и водите, а везир ће отпустити војске; али ћемо неколико војске и овде држати, док ви араче покупите.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Биље, травке, лале! — и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља. Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
вика коњара, шкрипа белих корпа што набацане вире из крбала, а између којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче, за појасом „пиштољче“ од чаури це, а босе им ноге клате се и ударају коње по вратовима.
и лупају, дечаци на коњима се погну, једном руком придржавају се за самар да не падну, лактовима и трбусима стискају бошче што су им у крилу, а другом заустављају коње. Ови се брзо стишају и пођу обичним ситним корацима.
А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лудибабе, нарикаче и врачаре црне, смеле, свецима се о скут каче те им бошче, рухо здеру с вештицама што су јеле кукурека за вечеру.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче. До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
блијеште више токе и илике са витких и врсних Кнежевића, не праште пећанке њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са једрих и наочитих снаха и дјевојака, које задихано разносе по збору, од
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси. Као што је, опет, било и обратно.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Окреће се.) Још га нема да ме води, да бежимо далеко у свет... Хајде да се обучем и бошче спремим за пут. (Облачи се и везује бошче.) Утрчи Ката и још са улаза кука и нариче. КАТА Куку, куку!
) Још га нема да ме води, да бежимо далеко у свет... Хајде да се обучем и бошче спремим за пут. (Облачи се и везује бошче.) Утрчи Ката и још са улаза кука и нариче. КАТА Куку, куку! Ташана, црна ћерко, шта учини?!
КАТА Куку, куку! Ташана, црна ћерко, шта учини?! ТАШАНА Што учиних, учиних! КАТА (гледа повезане бошче и обучену Ташану): Па куда сад? ТАШАНА У неврат! Улази прва слушкиња.