Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„И јарџије с њима спавају“, задовољно је потврђивао главом. Стреха је лила отопљен снег, око њих су хладно брбориле барице марта. Хтела је да заплаче, али је све сузе већ била потрошила. Смем ли да се радујем?