Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Даћу вам дваест дуката... Кумим вас, пустите ме!... Куд ћу од бруке сутра?!... Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши
— Гости се опет узели смејати. Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке. Док приђе адвокат: — Аха, газда Мојо, откуд ви? — Мојсилу чисто свану кад виде адвоката. — А кад сте ви из Пожеге?
— Још оно јутро! — узвикну капетан и пљесне се руком. — Их, ја грдне бруке писати толико! — Аха, господине капетане!
— Пре зоре! — одговори поп кратко. — Ама, да си ме ти послушао... — Ћути, пошо, богати! Доста ми је и овако бруке — рече поп, па уђе у кућу. Оде за њим и поша. Вуја је већ одседлао коње и отерао у воћњак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Немој се жестити. Остави ти то мени... — рече Турчин благо. — Не треба ми!... Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?... О, не дао ми мој бог! — А... то мора бити. Иван сену оком. — Никад! — рече он.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које не би спрале Никакве Божје кише. („Американски Србобран“, 15.
Матавуљ, Симо - УСКОК
дошло ми је да закукам из свег грла! Би ли још кад у Црној Гори да отац пита кћер за кога хоће!? Човек се побоја бруке, прегорио би много да се то не чује, те је узе за руке и рече: — А-ну, кажи што имаш, али лакше! — А што да ти кажеш!
Она се трже и рече: — Еј, бруке наше, да ово ко види! — Лако је за ову бруку, али не ћаше лако бити за ону, како оно ти започе кад назва Милицу
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зека је, нешто касније, престао излазити. Наишле су године муке и бруке, године у којима је излазило једино сунце, па ни оно не баш редовно.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! — Ала, мајку му, бруке! Пуче по селу да је гицка нестало. Стану га тражити, и гле чуда! Нађу га, и то где! Зачудићете се кад вам само кажем.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се просипала, Крваца тврди кам је пролокала,
огњем опаљене, Бритким гвожђем љуто нагрђене, Ага пешке, а бег без сарука, Жива, брате, овог света брука, Ни по бруке да је још од кога, Већ од раје, скоро од никога — Шкрипи зубим' Арслан Сулејмане, „Ох ђауре, чекај докле сване“.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Греота и срамота. Не дај боже да још чује онај хоџа из Поткалиња, туђа вјера, не би се живо од бруке остало. Гдје вам је онај што вам прави коњске иконе, питао би. Не би више смјели у варош, на пазар.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И не би ношо! Чудна стока су људи! Више се плаше бруке, него смрти! ВАСИЛИЈЕ: Ви знате шта радите. ДРОБАЦ: А шта ти оно рече да си? ВАСИЛИЈЕ: Глумац.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: — Чудне бруке!... Песме?... Као да га не знам колико је тежак! вели један. — Како га није срамота?! — вели други.
и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: — Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке. ЈЕВРЕМ: Ама, па није преотео жену, заступа је као адвокат!
ЈЕВРЕМ: А, је л' има толико? А биће још. Је л'? СРЕТА: Море, била би цела варош, само да не беше оне бруке. ЈЕВРЕМ: Које бруке? СРЕТА: Па онај твој говор депутацији. Они сад силно агитују с тим.
А биће још. Је л'? СРЕТА: Море, била би цела варош, само да не беше оне бруке. ЈЕВРЕМ: Које бруке? СРЕТА: Па онај твој говор депутацији. Они сад силно агитују с тим.
Знаш ли ко је то Мирабо? То сам ја, а ово је телеграм који сам написао за београдске листове да те и тамо оперем од бруке. На, пошљи ово на телеграф. (Даје му.
Је л' то истина, Спиро? ИВКОВИЋ: Цела је истина, газда-Јевреме. ЈЕВРЕМ: Зар толике муке? СПИРИНИЦА: И бруке! ПАВКА: Па дућан. ЈЕВРЕМ: Па трошкови... (Ивковићу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. — Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде. Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куд ће више бруке од старости? Ноге клону, а очи издају, узблути се мозак у тиквини, пођетињи чело намрштено; грдне јаме нагрдиле
ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху. Богатијех бјеше поголемо; од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе.
Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше. Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није! Носине им по од кварта бјеху, истрештили очи као тенци, а зинули кâ
Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј под грлом, рекао би, они час
Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо. ВОЈВОДА СТАНКО Чудне бруке, грдне мјешавине! Чујасте ли како се појаше?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На лицу јој се виђаше тврда одлучност. Никада је зар, сердар не видје таку. Човјек се побоја бруке. Зна женску ћуд. Стаће је помагања и граја, ако он не попушти, па ће сви наоколо дознати тај час око шта је завађа, а
„Е бруке наше!“ рече она дижући се. „Да ово ко види?“ Видјела бјеше то зора на истоку, па зар с тога се и она зарумени.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! Сад да пријеђемо на оно што је претежније.
Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром. Да не би њега, могуће је да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах. Од бруке се више никад у село не вратих.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако пред овом и оваком казном божјом он признаје да је слагао све оно о дукату, те после не зна где ли ће од бруке и стида, и све би оне бундеве поклонио само да му се то није десило. И тако му ниједан дан не пролази с миром.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
и истога тренутка скочи. »Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.
« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. — Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Све једно бетерније од другога. Не могу једно на друго од бруке да погледају. Па још послао неколико и шех-исламу, па и он орогатио!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА (наставља): „...ја ускраћујем себи задовољство да вам лично дођем, утолико пре што после изнете бруке у данашњим новинама престаје сама собом и свака могућност да постанем члан ваше поштоване породице”.
Само док се заборави ово нешто мало бруке, ево мене опет, па после да не буде: што нам ниси казала. Ајде, 'ајде, идите сад!...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Све до својега села нису од бруке смели никоме ништа рећи. А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке. БОГДАН: П’ онда, Бошко, шта му посла таст?
БОШКО: Штампару — А за свако словце то По мушку главу тражи награде. Е бруке, људи, бруке, грдила! Да за ништавост веште маштине Васцели народ листом изгине!...
БОШКО: Штампару — А за свако словце то По мушку главу тражи награде. Е бруке, људи, бруке, грдила! Да за ништавост веште маштине Васцели народ листом изгине!... БОГДАН: Сад, шта ће на то Станиша?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кад га донеше дома, кметица, од грдне бруке, Затури с чуђењем главу, плесну се у снажне руке И подбочи се само. Јер она и није знала Да је владањем својим повода
Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке... Ту ћата нагло се трже, И упрепашћен стаде.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он је у то доба већ обично у кревету. А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте. да, мисли Мане, сами су били. Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути? Ништа.
Не давам ви га!... Тугоо!“ рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та п тенџеру јоште да понесе?!...