Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Их, колика је!... — Обиђох јутрос њиву доле у луци. Тек онако завирих у један шупаљ пањ, кад имам шта видети — букавац!... Ето, велим, учитељу да ујдурише. — Баш ти хвала, Жико!... Их, благо мени! Дајде, дајде!
— То, попо, нису букавци, него совице; оне су мање. А букавац је сваки крупан. Поп, загледајући кљун и канџе, рече: — О, па ово би, што се тиче, и човеку, на прилику досадило!...
»Даље, исти учитељ присвојио је и утајао једну моју ствар, то јест, тицу, зовому буљина, или јеина, или односно букавац, коју сам ја што се тиче, нарочито њему и по нарочитом човеку послао с молбом да ми исту испуни, почем се тим