Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
места у коме си, с крајњом смелостију и продерзливостију, не бојећи се ни најмањега противоречија, зачињеш толику хуку-буку и калабалук!
Теодосије - ЖИТИЈА
се не усуђиваше да изађе пред очи преподобнога, него у својој пештери дан и ноћ непрестано јаросна шишташе, и шиштањем буку и страх велик изазивајyћи узнемираваше преподобнога.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Таљиге чудне подижу буку, с камена на пањ точкови бију; буљук дјечака магарци вуку, кажу — земљу Дембелију; кочијаш јарац, брадати Гига,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу, те га прео- | буку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— одговорили су други. — Ту се најлепше јаши на таласима! — узвикнули су трећи и на острво донели шаторе, чамце, буку и смрад.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
од пристанишних кула кад се на њ сручише три камена, сваки тежак шест стотина фунти, који у своме паду, уз паклену буку, размрскаше машину, преполовише мост, распршташе лађе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Недавно, једно ново откриће је објављено уз заглушујућу буку али се показало још једном “тресла се гора, родио се миш”.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Ваведење ујутру (у Лесковачкој Морави, код манастира у Црковници), пре сунца, провлаче се нероткиње кроз »криву буку« (тј. једну стару букву, СЕЗ, 70, 1958, 398).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Непогода је прошла брзо, ветар се потпуно утишао и глува тишина је заменила буку. Танко прамење дима на догоретинама звонаре, крш поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча, рупе на крововима, црне
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!