Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустише до буквика с ону страну брда. Ту баш поред путање сеоске седе на траву, извади плетиво из плетивачице и узе плести.
Није обишла ни две-три игле, а бахну оздо из буквика Страхиња, те пред њу. — Ух, Страхиња, ала ме уплаши! — рече Радојка и осврте се плашљиво.
Док је Живан устао иза оне кладе, нигде Страхиње, ни Радојке, ни оваца! Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам. Оде у нечију њиву да осеца потру. Тешко сад потричарима!...
Милићевић, Вук - Беспуће
се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.