Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но кад другу част Љубомира у Јелисијуму прочита, опет у свој први елемент дође. Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како
Но кад другу част Љубомира у Јелисијуму прочита, опет у свој први елемент дође. Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи
« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у
коња, и као што наши картари громким јуначеством на шервенцл нападају и астал од њиове силе застење, тако нови овај Бурјам устреми се и земља се од топота његовог коња затресе.
Овај пак витез, ставивши се у позитуру Краљевића Марка: »Шта«, повиче, »превара? Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са свом силом, и био би га сасвим убио да му није сабља слагала; све је било што му је
Но овај, не отварајући очи, једнако руком мајаше: »Ах, даље мач од мене.« »Мајчин сине«, рекне на то Роман, »гди је Бурјам да те види каквог јунака земља носи.