Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видиш, мој цвет љубезни, како времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се, немој ти другом поверити.
разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...