Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дај јој, боже, вечитога мира, Јер у томе гробљу има и вампира. Сад, госпо, знате моју тајну... Е, тако је то! Нерону, цару латинском, за живота нико не смеде казати да је тиран, а после смрти беше пуна историја његових недела.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Езоп, изобретатељ и отец баснах, посветио је своје лидијском цару; Лафонтен своје краљевском принцу. Платон у својеј „Республики” претпочтео је Езопове басне самим Омировим списанијам.
Натан пророк, дајући Давиду цару да позна богомрско и неправедно дело које је он учинио против Урији, каже му басну сиромаха чловека и његова јагњета.
и гди праведни закони сву силу имаду, гди су и сами подани просвештени и добродјетељни, и знаду шта су они свом цару како општему оцу дужни, и шта је њихов цар њима како својим синовом и фамилији дужан.
О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке. Кажу Филипу, македонском цару, да се находи један човек који једе за шесторицу: „А може ли он и радити за шесторицу?” упита цар.
|Нико шчастљив разве добар.” Древња истина, која никад неће остарити. 148 Овца и Јупитер Овчица дође к цару Јупитеру и почне му се тужити да јој многе обиде на земљи бивају, молећи га да учини, ако се како може, да то
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку! Није ти ово ни радост сиромаку, а камоли цару! а камоли јунаку! Ако смо ово пред Косово пили, како смо могли - добро смо и прошли!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити. Кад уђем к цару, ја тако и учиним. Код њега стојао је толмач. Пита ме: ,Јесте ли ви Алекса, кнез ваљевски?’ — Ја му кажем да јесам.
Осим тога плаћало се везиру, порез на мешћемску главу по сто гроша, а каткад и повише, а цару плаћало се арача по 3 гроша и 2 паре.
Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи грабио. Сви ти бегунци зли и гори код њега се скупе.
Алекса, ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пак ћеш скоро капетаном ванжирати, а заклео си се да ћеш нашем цару веран бити?
Но после неки̓ година рекну они Хаџи-Муста-паши: „Ми знамо да си ти цару веран, а и ми смо теби верни, дај ти твога сина нека накупи војске, а ми ћемо сви ићи, ми смо били толико година у
били толико година у Видину, и знамо како се лако узети може, ми ћемо га узети и твоме сину предати, а с тиме ти ћеш цару услугу учинити, да и тебе и нас боље помилује”.
Того времене бист междусобна бран. Турци Видинлије својему цару непокорни. И млого бист междусобно крвопролитије помежду их.
и дозову мог оца и кажу му: ,,Алекса, већ се ми с царем завадисмо, него смо начинили један мизар (прошеније), да цару пошљемо, него да и ви ваше мурове ударите да би се ми оправдали.
и да није јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче и проче.
почну рахат да живе; сваки је оне своје три нахије, које су му на део дошле, управљао и све приходе себи купио, а цару ништа, но само што су јаничар-аги и другим капиџијама својим и великашима у Цариграду мито шиљали, да и̓ код цара
Зато сада шаље селам Хаџи-бегу, да и он учини гаирет од своје стране, и да цару и царевом човеку у помоћ с џебаном притече итд.
и хоћемо да се бранимо не би ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни на Турке цару покорне устали, но на четири дахије и њи̓ове субаше а наше зулумћаре, и волимо, и заклели смо се пређе сви изгинути и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало-помало, па и Мојсило завеза неку крај цару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се. Утом је већ био и пунолетан те примио у своје шаке оно мало баштине,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мира ради попуштао би па ма штетовао... Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. Али дарнута је клица зла. А она је буре барута.
Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари? Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо. Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!... Зар није? — Јесте. — Јесте, јесте! А то је све Крушка!...
Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају. Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу... Ја не бринем!... Победићемо! — И ја мислим!... — рече Зека. И седоше да се одморе... 9.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов дед, Вулин Потиски, добио је био медаљон од Петра Великог, кад је 10.000 Срба, цару росијском, нудио. Истина, тај медаљон је био украден Вулину, и Шевич га је – као да је његов – у Кијев донео, али је,
Теодосије - ЖИТИЈА
Ходећи бос, по манастирима и по пустињи раздаваше, зидајући палату, која се не види али верује, цару оцу, на небесима, где се сада заједно с њим настањује.
И даље је за живота приносио за потребе манастирске, тако да је и сам игуман требало да пође к цару ради неке молбе.
Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца његова. А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је избегао многе бриге, и
Богомудри Сава био је много дана приман од цара као мио гост, и када је све рекао цару о мана стиру ради чега је послан, цар му је сву молбу испунио и обећао да ће му дати ако што још буде хтео молити.
А богомудри опет изнесе цару другу молбу: — Има један опустели манастир, који се зове Хиландар, па ако хоће твоје Царство да учини добро мени и
Преподобни Симеон посла богоноснога Саву да све јави њихову пријатељу цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те да њиме не влада ни прот нити ко други осим цара.
И опет тада свети им много злато са собом беше донео. А сутрадан ушавши, све рече цару, како манастир са оцем у Светој Гори подигоше, и замоли за овај царску потврду.
Затим га задржа очев долазак, служење његовој старости и поучавање на подвиге по могућностима, а уз то путовања к цару и бриге за подизање манастира.
И опет се одрицаше цару и патријарху, као да неће успети. Цару дојади и рече: — Ко нема нешто, и са препирком тражи?!
И опет се одрицаше цару и патријарху, као да неће успети. Цару дојади и рече: — Ко нема нешто, и са препирком тражи?!
неподложним источној цркви, призивавши у овоме молитвама преподобнога свога оца Симеона у помоћ и Бога, приступи к цару говорећи: — Ако си, Богом убеђен, благоволевши нам помислио да нам учиниш савршену и милостиву љубав, учини да по
Дошавши к благочастивом цару, хотећи му дати опроштајни целов, цар га прими са љубављу и од нега мољаше благослов, говорећи: — Све молбе твоје,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нарочито има прича — песме су ређе — о Косовском боју, о времену Немањића и особито о „цару Лазару“, о „силен Душан“ и о „Крал Марко“.
Они су сачували предања о старој српској држави, махом у причама о бици на Косову, о цару Лазару, о „силен-Душану“ итд. Ту је очувана стара женска ношња и многи стари обичаји и веровања. После 1878.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Можеш Бунипарти свећу упалити. — Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тај новац је разделио војницима, уз прикладан говор о Великомученику Цару Лазару. Кроз неколико дана био је у опсадној војсци, пред тврђавом Св.
Опијаху се, поскакујући од хладноће, окупљени око ватре, лелечући уз гусле о цару Лазару. После је у цео пук ударило неко спавање, неки нездрав сан, тежак до безумља.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПОКЛИСАРУ Поклисар који хита цару из земље туђе, или од цара своме господару, да је неприкосновен чим у области царства ми уђе, па био Византинац,
да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља властелину слеме, један да му спрема за сетву семе; а што остане
гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима нико неће да стане и кад их невиним опет огласе, и кад плате цару хараче.
За војника који буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у грудобрана, да му још
ЗА НЕРОТКИЊЕ Благоразумевање тражим за жене које нису дале богу божије ни цару царево, које нису занихале у колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и
А рекне ли себар цару, свецу или патријарху и црне су ти очи у глави, ма и не дирао у бога, да се бије палицом сухога глога док му телом не
ЗА ОНЕ КОЈИ ЦАРСКЕ ДРУМОВЕ ОРУ Тражим помиловање за зовину свиралу недужну која говори у лице цару што се само земљи поверава, што кришом дотура ветар ветру и мрав шапће на уво мрава.
рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену иглу иња, и шкољку росе, да не утаји, да цару носи као да је нашао прегршт злата.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тврдило се да је пуковник главом цару одговоран за племенитог осуђеника, а да несрећни млади човјек једнако снује како би умакао; тврдило се да њекакви
ме пуковник, овај исти што је сад у Котору, па рече: „На првом мјесту, стога што си од куће која је увијек била вјерна цару, која је њему дала много добријех службеника; па стога што ти се одбија на младост, доносим ти цареву милост!
Е, тога истога архимандрита слали су владика и наши главари у Русију, још за вријеме цара Павла, да однесе цару молбу да даје владици њеку помоћ, нашто је, као што знаш, цар одлучио да даје на годину хиљаду дуката.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Петрове личности, као и богатој и савесној употреби помоћних средстава, не заостаје нимало за савременим делима о цару Петру Великом« (Др Јован Радонић). 1774. године, у Петрограду, кнез М. Шчербатов и В.
вредни и предузимљиви трговци и занатлије, сачињавали солидан део грађанства по угарским варошима који је лепо плаћао »цару царево«.
Не само да су Срби били захвални цару због његове политике, не само да је маса српског народа, сељаци, занатлије и трговци, имала материјалне користи од
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Ред је био да заврши часове пре подне са предавањем из српске историје. Била је баш лекција о цару Душану. И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се
Тада Максим започе: — Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару. Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га онда видим
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и он говори, уз песме наше припев нам је он; и да му није духа мед нама, помолили би молитвом се том покојних душа цару задушном нек волан прими нашу старину, нек дарује предусретан му дар, од небескога гусле јавора.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад
поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.
Онда она цару каже: — Ево онај мој најмлађи брат а твој шурак дошао да ме види. Онда цар заповједи да га преда њ доведу, дочека га
Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га запита: — Хоћеш ли чувати овце?
Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га запита: — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!
Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку
Она два коњика још су пре од царева сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој
Момци одмах излију воду из суда брата најмлађега и даду цару да се окупа. Он се окупа и ништа му не поможе, па рече другој двојици: — Дајте ви да видим шта ви имате.
био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на брег и разапне шатор, па онда напише цару књигу: — Пошљи ми онога човека који је однео воду од мене. Цар одмах опреми најстаријег сина.
— Е добро — рече татарин, — кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски човек, па ћу цару казати, и ако буде што добро, може и за тебе лијепо бити.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко крши?
Слушао Ждерко о жапцу Креки, који живи у шашу, о диву Брки, о цару Шоњи, о лисцу Мудријашу. Зинуо глупо и очи бечи, побожно гута мачкове речи.
“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке. Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
што крију соколе под ризом византинци никада не беху млађи но претпоследњег дана од среће сви посташе малолетни цару је кратка брада и модре им зоре над веђама свићу као да их пропаст никад није ни окрзла ни топот потурчених коња о
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: “Нај теби, царе, срдачку, Начини мени стан од ње, Што од тог теби претече, Начини себи дворове, По њима
малена Јована Нишала га па му говорила: “Расти, расти, малени Јоване Расти, расти, да голем порастеш: Да отмемо цару царевину, Царевину, нашу дедовину.
245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш цару да царујеш, И на сабљу царство да добијеш. 246.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
да би показао царево ништавило и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео у својој башти.
А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери:
Зато се сад почео бојати и народа. Откад је старац дошао у Рим, о цару, његовим сјајним дворовима, о његовом неизмерном богатству и о његову небројеном благу нико више није говорио, нити се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Та није могућно! — викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те? — Говориш на испиту о некоме цару и царици, али нисам упамтила о коме. — Да није о Јустинијану?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Хајте к мени под мојим шатором, ти, владико, и главни сердари, само да сте цару на бјељегу, за примити од мене дарове, па живите као досле што сте.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дај ми кола и волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, да видим можеш ли мени што слагати.
се цар пред господом стане хвалити какав је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору
Поповићу Поповић је село поносито; У години три пореза даје: Један цару, а два Исаилу!² Бодеграду Чудна раја села Бодеграда: Девет кућа једну козу музу, Још се хвале да се добро хране,
КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога! Момак ће те уловити, Цару ће те поклонити, Цар ће њега даровати. 2.
(Крчаг с водом) 129 — У огњу гори, огња се не боји? (Котао) 130 — Цару на глави сједи, а никад не бесједи? (Круна) 131 — Цео дан иде, а никуд не одмиче? (Часовник) 132 — Црно бело брише?
МЕЛХИОР: Сви идемо да му се поклонимо и дарове однесемо као цару и богу нашему! ИРОД (тише): Идите, дакле, и распитајте за тог новорођеног цара, и кад га нађете и поклоните се,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.
Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи,
“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.
ђевојку од цара, а не од говедара), и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН.
Онда кобац падне на земљу па се створи човек, те отиде к цару и понуди му се да га прими у службу: служиће га три године дана, а ништа на свету не иште, ни хране ни пића ни одела,
Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?
Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?” А он одговори: „Хоћу, светла круно!
” Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку
Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој
Кад мати каже змији шта је цар рекао, змија јој рекне: „Иди мати опет цару, те га питај хоће ли ми сад дати девојку.
” Кад мати отиде к цару и каже му да у двору њена сина има свашта боље него у његову, онда цар рекне својој кћери: „Кћери моја!
баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.” Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И разгоревши се Духом, мољаше се Богу, говорећи: „Цару славе, једини бесмртни, Оче неба и крепости, и који промислом своје доброте ниједан човек не желиш да погине, већ сви
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне грунтове с којима би многе фамилије изобилно могле живити, данак цару плаћајући, дечицу своју [х]ранећи иубогим пома-жући.
отаца било је свакојаки[х]; кад су исти они који су на првом сабору Арију проклели, нама[х] после сабора предали цару Константину више него сто меморијала тужећи се један на другога.
Зато предлажем ово на расужденије богу и цару и свим паметним људма који маре и којима је све то важно и велико што се человеческога каса рода.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко више таквих шаренчића убаци — постаје победник! — рече Црноглавка свечано, али цару, царици и Кнедлицама не би јасније шта је то округло што упада у рупу.
Кад огладне, кад им се приспава, мали свирачи мораће да сиђу. Како ће цару на очи без њих? Тако је и вече пало, али мали свирачи нису силазили. Ни Другог, ни трећег дана није их било.
Узалуд су, затим, трагали за дечацима, чекали, па се снуждени вратили своме цару. Истога часа, из крошње бора, зачу се тиха и нежна песма зрикаваца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
злоумишљеници иду к њему с општег договора: Алззенк, Илзхуд и Алзавалг горди, Обенизрем и Јаобаз злобни, зломе цару тешку круну дају, с којом круне своју погибију општом вољом изгубљене војске.
Како што сам горду цару ада и његову зломе легиону спомен живи неба блаженога рад наказе веће оставио, тако данас лишавам Адама с
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Још више заслуга за развитак науке стекао је његов, други по реду, наследник Алмамум који је побеђеном византиском цару Михајлу ИИ ставио мировним уговором у дужност да му преда драгоцене грчке рукописе, или да му дозволи да их даде
бискупије магдебуршке, кнезу Кристијану Вилхелму, у којем га позива да се одрекне протестантске вере, покори цару, а варош преда. На седници варошког већа баш се већало о томе шта да се одговори на тај ултиматум.
живео као зеточеник у Арчетрију и онде написао своје последње дело којим је ударио темељ динамици, хтеде да га посвети цару Фердинанду ИИ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
одмах млађима да се момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу.
Цар му напошљетку одговори да му прстен не може дати, а он се окрену па пође и рече цару и царској кћери збогом. Када мали пође, а змија, царска кћи, пође за њим. — Куда ћеш ти? — упита отац. — Како куда?
— Како куда? Идем са побратимом главом по свијету, када га ти не хтједе даривати онако како је заслужио. Цару би жао кћери, кан̓ ти кад му је једна, па поврати младића и даде му тражен прстен.
а то чу једна стара баџа-вјештица — па од града до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с њиме за велико благо да му кћер живу доведе.
Када су тога јабанџију пред дара извели, цар без сувала, без џевапа осуди јабанџију на смрт. Баџа ће на то цару: — Дај, царе, мени два џелата, па ћy га погубити.
Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару. Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш.
Он викну на мачку и штене те дођоше к њему, па ће цару: — Хећy ти ништа друго, него од те и те баке таки и таки прстен!
Ту се они рахат учинише, а кад ујутру свану, он неће да иде, те га слуге припознаше и јавише цару. Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби.
Он то једва дочека, те устави џелате, а цар га упита ко је и оклен је. Он цару све исприча по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару,
Дошавши у онај град, стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита — Хоћеш ли чувати овце?
Дошавши у онај град, стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!
Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овцев, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једног сокола што може сваку
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Од тада сам сваког дана изводио своје ваздушне узлете у удобном и раскошном возилу какво би доликовало цару Соломону (Соломон).
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Верност цару била је основна врлина граничара, јача од дивљења према Гарибалдију 1866., па је тако дошло и до победе Аустрије код
Њих је више занимало шта ја мислим о цару и какве су моје националистичке идеје. Ниједан од њих није ме подсећао на Словенца Коса или проту Живковића из Панчева.
Америчко држављанство ослобађало ме је обавеза према цару Аустро-Угарске, али не и према аутократском кнезу у Идвору.
Америчко држављанство ослобађало ме је обавеза према цару Аустро-Угарске, али не и према аутократском кнезу у Идвору.
дугачким столом и испијали своје чаше вина по повратку 12 царске палате, где су одлазили сваки дан у посету старом цару Виљему. Имало се шта и видети!
Једни друге су звали комшија. Срби уопште користе ту реч када говоре пријатељски о Немцима. Никола је увек говорио о цару као свом „комшији“; више његових муштерија то је знало и уживало је у томе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па га песма занесе као да је у Колашину и као да ту нема Турака: војводина нога, у не знам каквом опанку, стаде цару испод грла.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
скида, Где патничких мука стоји пирамида; И кад су свечани хорови умукли, Одежде, стихире пратиоци свукли И одали цару што се мртвом даје И стишали своје прве уздисаје; Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бугари су почели да регрутују наше младиће, али они беже из војске. И један од тих пише: „Захваљујући нашем дичном цару Фердинанду, обукли су нам униформе и извукли из наших загушљивих кућа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„О! Тај је укор слаб к’о снега груда”, Југ Богдан смело цару сад придода, „Кој’, кад га врући свет истине склопи, Из ништа поста, у ништа се стопи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста... Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо!
Ја ћу обићи сва судска врата у 'вој земљи. Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч! Те је године Мијо с малим Стојаном обишô све судове. Ишô је чак и у Сарајево пјешице Земљаној Влади.
Давид: Е, мој господине, ја сам мислио да си ти паметнији и вјернији своме цару. Зар ти не знаш, болан, да се њи'ов отац дигô против царевине, али с врло мало мозга у башуни.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа, савршено свестан да је цару, као вазал, неопходан. Овај велики, плаховити усамљеник својим ликом повезује разне периоде српске историје.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У српским приповеткама типа Миде (о цару Тројану са козјим ушима, Вук, № 39), из земље којој је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
дигоше и одведоше га к Пилату, те га почеше оптуживати: 'Установили смо да овај буни народ и забрањује давати порез цару а о себи тврди да је Месија, краљ.' Пилат га запита: 'Јеси ли ти јудејски краљ?' 'Ти кажеш' одговори му.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„“ „Ти сад мислиш: поп се зноји, А пред тобом свињар стоји; С опроштењем нек се зна: Код абата служим ја!“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је весô, па је рад, И абату прашта сад.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са њим преговарам већ месец дана о трговачком уговору између наше републике и ћесара. Цару треба пара, а ми смо вољни да све олакшице које нам дадне за наш трговачки посао платимо у готову.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у касу и под кључ. А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Већ су и најстарији сунцокрети у ливади заборавили када се њихов далеки предак заклео на верност небеском цару. А чему и да памте? Зар сунцокрети не постоје зато што постоји Сунце? — Без сунца не би било ни сунцокрета!
Путници и намерници односили су у свет приче о срећној Царевини окруженој високим, стрмим литицама и Цару Царева који влада умерено и мудро. Зар није само неколицину дао скратити за главу у току читаве своје владавине?
Као шарени бљесак промицао је дворцем, будан свуда и у свако време, насупрот Цару који се трудио да надокнади раније несанице те је спавао од доручка до ручка, од ручка до вечере, а о размаку између
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но и Маркова покорност самом турском цару је веома чудновата. Тешко је рећи да ли је то више покорност или непокорност.
Тешко је рећи да ли је то више покорност или непокорност. Марко је тобоже у некаквом рођачком односу према цару, као посинак према поочиму. Али то је више на речи него на делу. У ствари, однос је дубоко непријатељски.
Очевидно, то није никакво пријатељство. Али ту лежи и велика противречност. С једне стране, Марко помаже цару, то је ван спора, са друге стране, и најчешће у исти мах он му наноси огромну штету. Како све то да се разуме?
Кроз песму о њему дизали су се до гордих, слободних људи који имају смелости да се успротиве цару и божанству. Али то није све. Народ није заборавио да у песмама о Марку изрази и своје тешке слабости.
У тој покорности цару — ма како она ограничена, нестална и незнатна била — лежи најдубља срамота. Народни певач је свестан тога, народ је
је веома велики јунак, — како га сами Турци називају — љута под каменом гуја, стари мегданџија, који је „додијао цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме“.
Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô?
кнеза Лазара ови поновљени стихови којима се боље него на икоји други начин изражава колико је Лазару тешко да помене цару за женидбу: Вољан буди, царе, на бесједи!
Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила и у свате цару опремиле!“ Кад се прену Милош Војиновић, те сагледа цару очи чарне, кулаш иде с коњма царевијем; он покупи дизгене
“ Кад се прену Милош Војиновић, те сагледа цару очи чарне, кулаш иде с коњма царевијем; он покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром
Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине! Биће тебе вина изобила, ако цару неће ни достати“. Милош више не шће ни искати, већ сам узе пак се напи вина.
зачу српски цар Стјепане, он телала пусти у сватове; телал виче и тамо и амо: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да за цара на мајдан изиђе? Честита би њега учинио“. Ал' се нитко наћи не могаше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА 199 О ЦАРУ ЕВНИКИЈАНУ ОХОЛОМ 200 ЛОВАЦ УЛОВЉЕН 201 ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ 202 ПОВЕСТ СВЕТАГО АНДРЕЈЕ ЈУРОДИВОГА 203 БУНА
пак после му рече без устручања, кано божији што је пророк: »О, ти, Валтасару, Наваходоносоров сине (а не рече му цару!), ево, што ти се за твоје нечовечаство од Бога пише. Мани: измерило се је твоје царство. Текел: кривда је претегла.
на ту звезду кад ће изаћи и указати се да иду за времена по скорије поклонити се и предати се томе големом силовитом цару, докле он сам к њима није с брању дошао.
У том доби кад се пресече мучитељство. О ЦАРУ ЕВНИКИЈАНУ ОХОЛОМ У неко доби, неки грчки цар Евникијан, држао се да нејма од њега мудрија човека и свакога је за
Пак по тој му намери, на њено име не даде му се никако доправити је: она сама не зактеде да то буде. На сну се цару указива говорећи му да се одстане тога посла што је наумио.
И нитко за њега и не мараше, ни га ко чуваше, куд би ходио, да би ходио. Ето ти једанпут, несрећом, случи се цару преко мора ити, а он се не згоди онде. Галија се отиште, он после стиже. Рика и рика да се врате по њега узети к себи.
И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!« Рече цар: »Говори брате слободно о том, видећу ти суд док чујем каква је кривица.
« Поче Натан о том беседити. Рече: »О, честити цару, има овде један великосиловит бољарин у овом граду. А коншију свога има пак сиромашка човека (видите како мудро пророк
) Што на то Натан? Преко тад откри његову кривицу нек се устресе у себи: »Ти си — рече — цару, тај човек што је то крвно дело упословао.
Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран.
Он се уплаши, паде му из руку здела на земљу и просу јеџек: исказа се цару јер је отровато. А цар за то право није знао, него његова свест сумњена осуди га те се од страха исказа.
Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде! Рекоше: »Што нас то снађе!« Таки се сетише да су згрешили што су од свога им брата