Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Како ово становништво има особина и централног и динарског типа, тешко му је одредити место. Најзад се Словенци Карста, које сам уврстио у динарски тип, у извесном
од Дојрана до Скопља и који је у току векова раздвајао источне групе (састављене поглавито од Шопа) и западне групе централног типа.
Због свега овога велики број Јужних Словена централног типа се је претопио у Грке; други, још многобројнији, само су им подражавали.
Они су оставили дубоке трагове у психологији централног типа. ДЕВЕТА ГЛАВА: ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ Архаичне и старобалканске особине. — Рајинске особине.
Кроз све те особине провлачи се једна нарочита реалистична црта душе, основна психичка црта централног типа. Архаичне и старобалканске особине У области овог типа постојало је племенско уређење и племенска имена —
, као и у шопским крајевима. Негде има и обичаја славе. Задруга и слава ређе су на источним границама централног типа и потпуно ишчезавају источно од Ихтимана и Искра.
Становништво централног типа није се онако развијало како су се од средњег века до данас развијали други јужнословенски типови, нарочито
И док је језик у динарској области напустио многе од старих облика, да би створио нове, језик централног типа остао је архаичнији: очувао је старе речи и старе језичке облике.
Међу множином Јужних Словена проматрач би лако могао познати човека централног типа, теже по његовој спољашњости али врло брзо по архаичним цртама његова језика и по његову менталитету.
Утицаји византијске цивилизације на становништво највише се осећају у областима централног типа и у маричком сливу. Томе има разних узрока.
Карактеристичне особине ове класе истина нису ни етничке ни сталне: њих постепено нестаје уколико поједине области централног типа улазе у састав хришћанских балканских држава; али оне су тако дубоко укорењене да ће се одржати у току више
Истина, рајинске особине нису карактеристика само централног типа. Њихових трагова има и у динарском, па чак и у панонском типу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
26. ⁷ Ђорђевић, Т. Р., Деца у веровањима и обичајима нашега народа, Библиотека Централног хигијенског завода, Бсоград 1941, с. ИИИ.
234. ¹⁴ Елијаде, М., исто, с. 88, 95. и 102. ¹⁵ Ђорђевић, Т. Р., Деца, Библиотека Централног хигијенског завода, Београд 1941, с. 88. ¹⁶ Зовко, И., „Вјеровања из Херцег-Босне“, ЗНЖОЈС, 6, 1901, с. 157.
С., исто, с. 410. ³⁶ Драгић, М., Веровања код Јужних Словена у области рађања и здравља код малог детета, Библиотека Централног хигијенског завода, Београд 1940, с. 3. ³⁷ Караџић, В. С., Српске народне пословице, Просвета—Нолит, Београд 1987, с.
XЛ, Београд 1927, с. 106; Петровић, П. Ж., исто, с. 259; Ђорђевић, Т. Р., Деца, Библиотека Централног хигијенског завода, Београд 1941, с. 114; Беговић, Н., исто, с. 195.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
покрајинских привредних вијећа, декани и продекани, шефови катедара, интенданти централних казалишта, предсједник Централног од- бора Црвеног крста.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Неки од негативних електрона су распоређени међу протонима централног језгра, да би их чвршће везали, а остали негативни електрони ротирају као сателити око средишњег језгра.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У средини најдуже стране трпезе посадише Тиха на почасно место, а преко пута њега седе домаћин. Са тога свог централног положаја, прати он са видљивим задовољством ток гозбе: сви гости једу добро, а пију још боље, ми седимо близу левог