Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Август цесар, отпуштајући од себе учитеља свога Аполодорија, запроси га да му даде свој последњи совјет како ће се владати.
” „Ал' док ја то очитам, проћи ће ме гњев”, вели му цесар. „То ја и хоћу”, одговори учитељ. Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”,
Кад цесар по Аугартену хода, пак чујеш малену децу да говоре: „Овде да станемо, овуда ће он проћи”, — ком се не би то место рај
„Нит ме се више бој”, — рече му Адријан — „нит сакривај од мене; ја сам већ цесар!” Јошт једно подобно овом. Лудовик Дванаести, будући јоште херцег бургундски, имађаше неке од господе велике
” Навластито у садашње просвештено време, кад се сами цесар толико труди и зноји, нити довољно сна себи даје за дати царем приклад како се царствује, може ли ко тако худо мислити
Ко није учен, а стара се добротом својом недостатак науке надополнити, он паметно мисли и дела како год речени цесар.
И он дакле у својеј окружности како исти Јулије Цесар поступа. Смотримо сад онога ветрењака Обркнежевића: у просте дне, кад није лепо обучен, разговара се како тако; а
Нипошто, ако је управ паметан. Август цесар, пре него постане цесарем, био је доста зао, а потом није бољега ни блажијега човека над њим било.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕЈАЊЕ СОЛИ Уздајући им се на своју силу, одметнуше се од римске владе. Тога рад, Есписијан, римски цесар, с туштеном војском под Јерусалим посла свога сина Тита, краља спањорскога, те попали, похара сву им земљу, више
Пакостан је био Доменцијан, римски цесар, којино је био узварио казан зејтина и у њега је свезана, гола, жива светога Јоана Богослова турио да се пражи.
Бога сташе неваљало чинити за царства израиљска у Самарији цара Факеја, с божијим попуштањем дође с војском сиријски цесар Ваглафаласар, многе градове поузима, похара и поплени земљу израиљску те у Сирију туштено робље одведе.
Поборави се неко време, пак зачу за њега немачки цесар у Аустрији, дозва га к себи, дочека и мило прихвати га лепо гостећи се међу собом мало некоји дан.
Писа он горе к Цесару да му их има послати к њему обојицу. На то Цесар не поинати се ништа — таки частно их к њему с поштењем посла.
У једно доби свети богослов Јован знано попи отровну чашу вина у Христово име што му је био дао римски цесар Домицијан на силу попити и ништа му зло не науди.