Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и лав 110 92 Два путника и сикира 112 93 Медвед и пчеле 114 94 Медвед и Циганин 115 95 Жена и муж пијаница 117 96 Кртина и мати њена 118 97 Змија и пила 120 98 Аполон и човек лукав 121 99 Медвед и
Разумно наши стари веле: „Кад се Циганин оцари, обеси и свог оца”. А Инглез вели: „Манy ман цлаимс онлy то схоw хис елеватед литтленесс: Млоги се пење само да
Учимо дакле децу из младости расужденију, и дајмо им на то у себи пример.| 94 Медвед и Циганин Медведа питома у ланцу држаше Циганин и вођаше га по пазари, гди, чинећи га играти, добиваше своје препитаније.
| 94 Медвед и Циганин Медведа питома у ланцу држаше Циганин и вођаше га по пазари, гди, чинећи га играти, добиваше своје препитаније.
„То може бити, — одговори Циганин — али ваља зато да даш себи одрезати уши.” — „Уши?“ — рече медвед, поћути мало и промисли се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. Сретен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак.
— Па камо ти восак? — Дадох оном гаду доле. — Зар опет? — Ама куд ћеш, брате, кад салети као Циганин. — Опет ти јамачно подвалио? — Јакако; четири оке мање на његов кантар. — Е јеси луд, није вајде!
веси — зна ветрењак — ветропир, човек који има уговор с ђаволом ветропировић — човек немиран и неозбиљан вираун — Циганин, свирач виргаз — прут вициг — досетљив вођевина — невеста вучија — врста малог дугуљастог бурета Гарабиљчина —
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао, а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: Јургет и две лудаје!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Викао је да је Петар Циганин. Да му ћер није дао за то, да се скита по свету, него да буде утеха, у старости, оцу. Хоће да је види на свом самртном
А у Бечеју, капетан, богати, Петар Зако, који је викао да се он није родио да буде Циганин, и живи под чергама, и проси у страном свету, него да хоће да буде господин, што је и досад био.
Кад је дошао ред на Јурата Исаковича – сада Георгија Исаковича Зеремског – Ђурђе дојаха, леп, као лепи Циганин, пред Костјурина.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Рекла би му била да је то учинила и зато што је увек оставља саму и што одлази и што се сваки час сели као Циганин. И зато што је хтела да се спасе из тих вечитих бара, острва, блатишта.
Што се тиче његовога брата Вука, кога толико хвале, тај је тек прави Циганин, што своје обешењаклуке и лењовања забашурује вечитим понављањем обећања да ће ићи у Русију, где ће све бити боље.
Све припада оном ко се нађе у близини, а не оном ко се скита као Циганин. Онај који је издржао помор стоке, кад су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност и неће отићи, а ко је видео
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мајка дете застрашује реалним особама (отац, поп, Циганин итд.), опасним зверима (вук, медвед), али и измишљеним бићима (баба-рога, вампир, караконџула, вештица итд.).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ускоро сам у ушима зачуо веома удаљеног Хари Џејмса, који је свирао композицију »Циганин трубач«. Дали смо слушалице најпре Јелениној баки, као најстаријој, али она није ништа чула. Само је покварила фризуру.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
другим, дубљим, трагичним тоном; то је осетио и добро образложио Богдан Поповић у вези са Змајевим песмама попут оне Циганин хвали свога коња.
чак програмске песме (Песма о песми, рецимо), или лирске (одељци Ђулића), или сатиричне (Народ), хумористичке (Циганин хвали свога коња), данас почну препоручивати деци.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Види ти њега! ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА Стари калајџија Мулић, живахан спечен Циганин, обилазио је преко педесет година наша села и калајисао бакарно суђе.
— Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин! — кивно се закида Рожљика. — Та овака је граната, болан, разнијела читаву моју појату, није ни сламке остало.
! Е, да видиш да није! Ево ти је, гладнице сељачка, наједи се! Циганин свом снагом тресну гранатом о камену плочу пред сељаковим прагом ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци. Заповеда Циганину да му га донесе. Циганин донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина. — Свирај... Не знаш ти, али ипак свирај... Де, ону... „Подухнуше“.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
236 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 ЗЛОГУК 243 НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ!
244 ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ 245 ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА
278 ТРИ ТЕПАВЕ 279 ДОСЈЕТЉИВ УДОВАЦ 280 ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА 281 ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О
ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једног спахије и пусте коње да мало попасу.
ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једног спахије и пусте коње да мало попасу.
И Турчин и раја послушају спахију, те му добро потираше табане, а Циганин од муке зашкрипа зубима. Опет спахија рече: — Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а
Турчин и Циганин једва дочекају, те повале рају, те му отресу обилатно дегенека. Те опет спахија: — А ти, Турчине, права вјеро, право
Онда му ђаво рече: — Све сам ја оно подерао, док сам тебе ту виђео. ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини?
А друго мичући руком, као да нешто испред себе граби: — А ја бих је, мамо, овако јео. — Кад циганин, отац му, то види, удри дијете шаком говорећи: — Полако, враг ти матери! Зар ћеш ти сву сам појести?!
Почне кућа у плам, а миша цијукање, а домаћин: — Ха, ха, тако ћу ја вас, да знате коме штету чините! КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: — Хеј, несреће моје! Таман кад га научих гладовати онда црче.
Караџић, тумачећи истоимену пословицу у свом цетињском издању народних пословица, 1836. 71. ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН: Забележио Вук Врчевић. Објављена у издању Српског ученог друштва, 1868. 72. ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ: Забележио Вук Ст.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и једно и друго). Да је рало к’о дрљало, а дрљало к’о сва њива, и ја бих орао! — Рекао Циганин, кад су га питали што не оре. Да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало.
Киша и снијег и још једно вријеме. — Одговорио Циганин кад су га запитали како је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео
Ласно је орати и копати: сиј, виј, па у кош, него је тешко плетиће игле теглити, — што казао Циганин. Нек’ осуши, ал’ за што пресуши? — Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли.
Нек’ осуши, ал’ за што пресуши? — Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли. Пржио бих, господару.
Пржио бих, господару. — Одговорио гладан и озебао Циганин кад су га запитали: или воли јести или се гријати; тј. пржио би хљеб према ватри: дакле обоје, и јести и гријати се.
Та познавам ју још кад беше пиштољ. — Приповиједа се како је Циганин био сведок за неку пушку, па да би боље осведочио и потврдио да он познаје ту пушку рекао је: „Та познајем ју још кад
Шкакљив сам око врата. — Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили
На то Циганин размахне шаком, те дијете по глави, говорећи: „Полако, враг ти матери! Шта си навалио: зар хоћеш ти сам све да поједеш?
Шта си навалио: зар хоћеш ти сам све да поједеш?“ Забунио се као Циганин у луку. — Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио
Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму.
— Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму. Циганин стао, па га гледа, а све сâм у себи мисли: сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири
— Ђе и ви. — А ђе сада најрадије станујеш? — Међ Србе. 7. О ЦИГАНИМА 1 Питао Циганин харачлију: — Шта, зар ће и кнез с нама на ручак? — Хоће кнез, али нећеш ти.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
СЕЉАНИН И ГОСПОДАР. 206 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. 207 12. КРЕПАО КОТАО. 208 13. ВИНА МИЈЕХ И ЊЕГОВА ПЈЕСМА. 209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. 210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. 211 16. КУДРОВ И КУСОВ. 212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18.
228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. 232 36. МЛАДА И ЦИГАНИН. 233 37. КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ-МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО. 234 38. КО НИЈЕ ДОБРО СВЕЗАО? 235 39. КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО.
234 38. КО НИЈЕ ДОБРО СВЕЗАО? 235 39. КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО. 236 40. А ШТА ТИ ЈЕ? 237 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. 238 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ НАРОДНЕ СРПСКЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ НАПИСАО В. С.
кад си у мијех, не оћеш пивати, а кад у ме уђеш, колико да триста врази у ме уђу.“ 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. Упути се некаква силна а при том богата делија сам у кочији на шетњу, и удаљи се у далеке планине | куд
36. МЛАДА И ЦИГАНИН. Некаква млада рекне Циганину који јој је био дошао кући ради прошње, да би јој сковао плетиће игле, па ће му дати
млада рекне Циганину који јој је био дошао кући ради прошње, да би јој сковао плетиће игле, па ће му дати шиник проса. Циганин јој одговори: „То је добро, снашо, што ти мени обричеш, али нема гвожђа; него не знаш ли од вашијех ђетића какав
“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: „Хеј несреће моје! таман кад га научих гладовати, онда црче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада је ушао Циганин-сељак Ђока Евстатовић. Ђока Евстатовић заколутао је избоченим очима налево и надесно, онда је, вукући ногу, пришао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У БОСТАНУ 324 НАСРУДИН И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У
И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА
МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А
ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО
Кад он отвори собу, има шта и виђет. Нађе једну сандучину: јадна истријесана; да је Циганин Циганину продаје, не би могао два гроша, штоно рекну, за њу узети.
Мајка мајка, даде му и други кључ. Кад он отвори собу, нађе једну сандучину и у њој једне гаћетине, а не би их могô Циганин за двије паре продати! Зачудивши се помисли у себи: „Хвала богу, шта ће ово сад бити?“ обуче гаће и пође у дућан.
И отада оста ријеч: разумјели се кô Француз и Насрадин. ЦИГАНИН И ЦАР Циганин се пријави цару за послужника код коња. Погоде се нека му плати сваки муж који се боји жене сто дуката.
И отада оста ријеч: разумјели се кô Француз и Насрадин. ЦИГАНИН И ЦАР Циганин се пријави цару за послужника код коња. Погоде се нека му плати сваки муж који се боји жене сто дуката.
Погоде се нека му плати сваки муж који се боји жене сто дуката. Послије неколико дана дође и рече Циганин цару: — Ево у башчи имам прелијепу ђевојку од петнаест година; ако те бегенише, ја ти је поклањам на дар.
Цар прихвати: — Доведи ми је, али се чувај да не би дознала моја царица. Сад Циганин пружи руку и рече: — Дај сто дуката: и ти се бојиш жене, а царска се ријеч не пориче.
Сад Циганин пружи руку и рече: — Дај сто дуката: и ти се бојиш жене, а царска се ријеч не пориче. ТУРЧИН И ЦИГАНИН Био један Турчин, па имао добра хата. Живио је хат дуго година и био је добар.
Хат је од старости морао цркнути. Кметови почну купити дукате и покупе сто дуката. Путем наиђе Циганин. Кад је он то опазио, упита их да чему купе толико дуката.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Само је Меџ била сведок ових напора и она је, како сам јој једном рекао, у томе више уживала него циганин који увежбава свога медведа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су у причи сваки са по једним делом свога замисливог реалног живота (од рођења до смрти);
Појаснићемо једним примером. Селим Циганин је у причи присутан само као онај ко је неимарове ствари догонио на коњу из Вишеграда и једини улазио у његову брвнару.
Везир, неимар, Циганин Селим и писац хронограма такође су ликови, али новелистички: њихове су улоге строго одређене композицијом новеле, па
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави правцати Мустафа Циганин који по Колашину продаје котарице и проси...
Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!.. Нијесам за вашу одају?.. Не могу сјести међу ваше барјактаре или качаке?.. А?..
— Устани да сједнем ја!.. Видиш ли да сам последњи гост и дужан је сваки да ми учини почаст!.. Устани, јер нијесам Циганин! Е, Бог те миловао, заборавио си на добре старе обичаје!.. — Шта говори овај гост?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чују се пушке. — Шта ћемо, по Богу браћо?! — узвртио се Исаија кô Циганин у котлу, па дрхће кô прут и 'ода горе и доље по авлији. — Шта је? Што си се уплашио толико? Калуђер си.
Ја сам заборавио малоприје казати колико му је година. Чојек нек иде по реду и закону, па да је црни Циганин, он ти је одма' код мене добар. Е, 'вала ти за то! Де-де, господине, дале.
Ћипико, Иво - Пауци
Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије. — Прави си Циганин! — вели ковачу Ждрале, кад виде да би хтјео краву од Раде у бесцјење купити, и набаци талијер преко њега.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и трошност капута као његове врлине, неодољиво подсећа на Циганиново обраћање „господару старом“ из Змајеве песме „Циганин хвали свога коња“.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача. Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар. Жар је модра, и у њу сипи влага.
Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар. Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар. За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис.
За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис. Циганин разапне шаке и не да им утећи. Мала беличаста тела посукну, па поцрвене, па поцрне и укруте се као да су дрвени
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад год ми, грешници, падну на памет, а ја им се судбини пакосно насмејем, као онај Циганин у причи о Митад-пашином правосуђу. Митад-паша, као валија нишки, необично је сурово кажњавао крађе и отимачине.
Први Циганин олако прогута дрењину и удари у гласан смех. — Шта се смејеш, бре? — пита га паша. — Смешно ми, милостиви пашо, за
Станковић, Борисав - КОШТАНА
општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Зборе му наши. — „Што ће прајим!“ рече. „К’смет! Веру си, рече, нисам баталија, — ама стадо’, ете, рече, Циганин! Имам си, рече, и децу сас њума!...