Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук. Заповиједао је кмету, а кмет селу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином, па, не хтјевши прекидати Јанка, остаде цијело вријеме иза Крцуна, наслонивши руку на његово раме. Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду.
— Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране. Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена. — Биће колико све наше поље?
Ја бих се кладио да готово сваку вашу ријеч зна цијело племе, и да се од јуче и не говори о чем другом! А новост није обична, од онијех што не повлаче за собом тумачења и
Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда. Међу прозорима бјеше диван, над њим огледало, на једној страни кревет и умиваоник, на
Често је то трајало цијело јутро, или цио дан. Није ријетко бивало да владика упућује писма преко границе на турску страну: скадарском везиру,
Милица с радошћу видје како Јанка мало-помало савлада сан... Укоп Крцунов бјеше у подне. Цијело племе бјеше на укопу, а послије, по обичају, браство сједе на дађу, за „трпезу од каритади“, гдје се послије јела и
— запита жена. — То је моја ствар! Хајде, не дангуби!... Сјутрадан око ручаног доба стиже владика с ђаконом Ивом. Цијело братство дочека га пред двориштем. Јанко сјеђаше под орахом у дворишту.
Мираш немаде куд ни камо, него, након дуга увода, понови што бјеше поручио по сестри. Владика је цијело вријеме Мирашева говора мотрио кнеза и браственике и на њиховијем лицима читао шта им бива у души, иако су се сви
Милићевић, Вук - Беспуће
очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.
И питао се зашто се он окреће? Био је немиран цијело вријеме. Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору. И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко,
дан који долази: кад се не зна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се од свијета (а можда и огорчен у прошломе животу), црпао је он из додира са дјецом насладе што му је мањкало. Цијело љето, по два-три сата на дан, састајали су се та три чудна друга и увијек у шуми.
“ „А од кога је, ха!“ прихвати неки, чисто с поносом. Цијело племе дичи се с добријем јунаком, јали са лијепом и мудром одивом; онда обично наглашују оно „наш“ или „наша“.
Он се пренио у побратимство па чак и у кумство. А у Црној Гори, у оно доба, цијело браство (понегдје и свеколико племе) живјело је као једна обитељ. „Дакле, хоћеш ли поћи за њ?“ приупита Маркиша.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад виђе цар, онесвјесну од чуда, и за цијело по дана разабрати се није могао, док његова | шћер у то скочи и као да га рукама поткријепи и загрли, почне од жалости
Имена пренумеранта биће на крају књиге наштампана; зато нека ми се до назначенога рока амо за цијело пошаљу онако написана, како је ко рад да се наштампају.
унутра код њега, онда му онај чоек рече: „Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај за цијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.
“ Сељанин се обрадује, како ће цијело њему остати, и учини онако, како га је кум свјетовао. Кад сељанин прасца закоље и објеси, кум се привучи по ноћи и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И зато, представа је озбиљна, веома озбиљна ствар. На неки начин озбиљнија него сам живот. На сам дан представе цијело се мјесто искупило у маурској магази. Пред позорницом је висио читав низ петролејских лампи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
га проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао, а цијело поље притисле свакојаке змијурине.
Тако данас, тако сјутра. Продај комад по комад, док за неколико година цијело своје велико имање, што му га је бабо оставио, не упути.
— Па ће му онда: — Знаш ли ти како је мојој матери име? — Богме, не знам. — Е, онда ти не знаш ништа, јер то цијело село зна. Странац, видећи да је на првом кораку ограисао, окани се испитивања, и поврати се оклен је и дошао...
Ћипико, Иво - Приповетке
У настајну недјељу, пред заход сунца, литија суче се из цркве. Цијело село сакупило се да што достојније испрати кип старога свеца. Жижица и Букало договорно подигоше домаћине.
Пође низ поље и цијело вријеме, не журећи, диже камен по камен. Каткада с каменом у руци застане, па гледа у своју сјенку како се миче у
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јаблан, који је својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио од говеда, измакао би напријед, па би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто
Преко црвених пруга и оне чудновате, пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор.
Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало ослободи и прибере. — Пите, браћо и Србови моји!
Ћипико, Иво - Пауци
— Полако ћемо — вели наоко замишљен газда. —Могао бих се и предомислити; нијесам баш вољан продати цијело... Могла би се продати на дијелове, по честицама... раскомадати... Илија протрне, помисли: „Раскомадати?
Газда Јово цијело прољеће не излажаше из куће, не силажаше ни у дућан, већ један дућански момак навече доносио би писма, дужничку књигу
Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?.... — Немој тако, болан, Ждрале!
између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.
Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади... У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут.
Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души. Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.
И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи сп
Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен. Поврх начелника нико се није хтио натјецати.
Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку. Она, ганута, треном га умиљато погледа. Милина пројури му кроз цијело биће. Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. — Збогом, опрости!
А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. — Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.