Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
гатању јесте она забележена у Херцеговини: „Кад је млад мјесец, ухвати дјевојка паука па га затвори у какву шупљу цијев од трске. Ову цијев зачепи хљебом са обје стране.
Ову цијев зачепи хљебом са обје стране. Увече кад леже спавати, нека се моли Богу, а најпосље нека рече: ’О ти, мало пауче!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Затијем извади танку стаклену цијев са љевком, заиска од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па, увукавши малко цијев у
цијев са љевком, заиска од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па, увукавши малко цијев у рану, стаде сипати ракију. Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зачепркај се, гдје си ту си, па стисни петљу, гледај низ пушчану цијев и чекај непријатељев стрељачки строј. Мили чета кувара Перајице на зачељу колоне, гњура се све више у непознате
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
у сну врцао главом, камен му се измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев шешане, те се окрвави... Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије!
Од онда нијесам му дао више да лежи украј огња, но га увијек растављао некијем... И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!
На њеном поданку вијугаше поширок пут што води из Гацка у Никшић. На десно, пушкомет далеко, помоли се један пјешак. Цијев од дуге пушке одигла му некакву суру кабаницу. Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије.
Видар изабра неку цијев што се завршивала ниском и неку кутију, па извади још дугачки усукани стијењ; све остало опет помињиво сложи и стави у
Затијем примаче се к огњу, даде крај од стијења некој од женскијех, па га намаза мелемом. А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај дренаж), па се упути к одру. Јанка открише, свукоше му кошуљу, па га обрнуше на бок.
му забоде онај писак у рану, (зрно га бјеше пробило с бока на бок, ако се сјећате) пак из уста млазну млаз вина кроза цијев. Рањеник задрхта и јаукну. Видар то учини неколико пута засопке. Свакога пута рањеник је гласно јекнуо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(И духне на ону страну, где јој је драги). 4 (Гата се са пауком, који се „затвори у какву шупљу цијев од трске“, зачепљену хлебом са обе стране: да би драги дошао на сан): „О, ти мало пауче!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Камо торба? — рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пладња била је мала ручна пумпа којом се вода, једанпут саливена одозго, дала опет потјерати горе у посуду кроз танку цијев причвршћену уз једну од оних трију мотака. Све у свему, један мали монумент.
платна, која се дала превити и сложити, и посуда за неколико литара воде: посуда се окачила о зид, а из ње је гумена цијев доводила воду у ручку четке, и купач се прао, више симболички него стварно, трљајући се опрезно четком између чијих је
Високо нада мном стаклени балон љескао се опалским одсјевима. Из њега је путовала према мом тијелу гумена цијев, али нисам могао да видим докле она сеже и гдје увире у мене. Трудио сам се да окренем главу малко удесно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А каписла, брате рођени, дâ огањ. А оно зрно јадно, ћело би лијево, не може од цијеви, ћело десно, опет она врашка цијев. А натраг не може од ови затварач. Ђе ће, сирото, него гурне напријед и викне: ух — и оде онамо ђе си га намијенио.