Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
рупица; у слободном времену испомаже се радећи као „анимирка” у кафани „Шарган”; тридесетак година, али у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет
) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори? ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће! ИКОНИЈА: Је л он то мисли на дивљу изградњу?
ИКОНИЈА: Ја чујем помиње неко рушење... МИЛЕ: Рушење јесте, али објеката! ИКОНИЈА: Ааа! ЦМИЉА: Све је то лепо и фино, ал мене чекају нолики судови! ЈАГОДА: А лепо су украсили трибину!
СТАВРА (Цмиљи, која му доноси ракију). Новине опет о летећим тањирима! ЦМИЉА: Мислиш да има људи на другим планетама? СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже?
Новине опет о летећим тањирима! ЦМИЉА: Мислиш да има људи на другим планетама? СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро!
СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет!
ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим! (Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице!
Нема више треће смене, ево им шипак! А купио ми свилени веш, код Митића, црно и розе, много даје на мене! ЦМИЉА: Бога ми, фино се понео, нема шта! ЈАГОДА: Понаша се крајње културно!
ЈАГОДА: Понаша се крајње културно! Доста је само да чујете како уме лепо да се изражава! ЦМИЉА: Много значи када је човек школован! ЈАГОДА: Ал још ви не знате целу причу! Само да видим имам ли времена; имам.
Кућа у Крунској, башта са стакленим куглама разних боја, лигештули, кипови, књиге, шимшир! ЦМИЉА: А ја на Репишту, приземље, да вам не причам у каквим условима! Ни трунке конфора!
Ни трунке конфора! ЈАГОДА: Ал ћемо се преселити у ту Канаду, пријавићемо, знате, и стални боравак! ЦМИЉА: То вам је преко света! А шта кад се разболите, никог свог! ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако!
А ево и киша, видите, како пљушти! Колко вам имам? ЦМИЉА: Седамсто. ЈАГОДА: Колко је народа! Треба се кроз ову масу пробити! МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако!