Употреба речи цоцну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Саве, дједовог рођака, па ће ти, одмах с друма, право на наш арман (гумно) гдје су левентовали брадоња и самарџија. Цоцну стрином у гомилу сламе, подбочи леђима засјечену обалу иза себе и гргутну: — А мој брат Раде сигурно у млин отишао, а?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности