Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође пред врата од авлије црковне угледа три коња, једнога црљена као крв, другога црна као угаљ, а трећега жута као чафран, ђе обигравају тамо амо около гробова и около цркве.
даћу ти ђевојку, али најдаље до осам дана да ми добавиш коња једнога неокоћена бијела без биљеге, другога нејахана црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
орачима на орање, рећи ће жени: — Спреми нам за ручак добру бравећу чорбу с купусом и кромпиром; на бравину метни црљена лука; скувај питу од тикве и пошаљи нам добра шенична крува и оку ракије.
— Како не би, по богу брате? — веле орачи. — А би ли на бравину црљена лука? — пита хоџа. — Ама, никад боље, — рећи ће један орач — браветина туста, а лук љут: што лук изгризе, бравина
— Скокни хануми и реци јој нека нам спреми за ручак бравећу чорбу са купусом и кромпиром, — на бравину нека нареже црљена лука, па нека скува питу од тикве, ама нека не заборави добра шенична крува и оку ракије.