Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У својим лирским песмама он је идиличан и пасторалан, опева зелен луг, славује који »прижељкују« цветне ливаде, »свилене јањце«, грлице које гугучу, дивне пастире који »вију песму уз врулу«, лепе и заљубљиве пастирке које
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај. Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јадан ли сам војвода под некрстов чадор изгнана немушта и сама! Цветне беху ливаде под орасима манастирским где ходих са матером својом пре но што ме одведе муж мој зимски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце се помаљало и ветар је ћарлијао. Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза. Све је будило пријатна осећања...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља. ВЕТРИ Не грли цветне пољане мој глас.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу.
Тај мање тужи, мање јада зна. Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега свет је
Не копкај, чекај! Немирно дете У пупи цветне лиске размеће: Па ено цветак у врту куња Лептир га неће, - Пчела га неће! М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Из цветне и сунчане Италије и њених великих културних градова дошао је Коперник у малу магловиту рибарску варошицу шумовитог севе
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И падају очи к'о крунице цветне На ту земљу влажну што све мирно прима. Док цветају брескве, веселе и сретне, Свуда жалост иде 'ладна као зима.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према једном народном рецепту, к. не треба садити Глувне недеље (‹пред Цветну›), да не буде глув, ни Цветне, да не буде превише у цвету, ни Водене [= од Ускрса до Младог Ускрса], да не буде воден, већ Велике — да буде велики
Ц. л. не ваља садити Цветне недеље, јер неће ваљати (ЗНЖОЈС, 7, 145). Ако се сади коцем, па ако се стави попет у земљу, мучи се Блажена Госпа (иб.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!
њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада. И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди и шумор,
Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушô можда. Али по њима није ишô сам.
1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и
Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
мами сваког дана, Да се натраг вратим у пределе сретне, Где сребрни вали тихога Јордана 3апљускују поља и обале цветне Где безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм
Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове лила је најдраже сузе. И помињући прошлост, венац је од њега плела, И он је мирисô благо са светлог
Столећа древна су прошла и ноћи минуше сретне, Сад, сретна, грљаше драгог под небом Палмире цветне. Ал' плави поменак јоште мирише у тавном лугу, И он нас на љубав сећа, на чедност, и слатку тугу. 1889.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
дише. Мила поља и долине цветне, Божје сунце нек вас вечно краси, И да, штедро, никад се не гаси Над пољима Арабије сретне!
КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата божице моја, хајдемо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима: Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Испод местанцета, приљубљеног уз шуму и брегове, спуштају се цветне ливаде ка Шварци. С друге стране ове реке иста слика: ливаде, кућице и засеоци, па онда железничка пруга, а изнад ове,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована. Да знаш, мила, мени што си: џбуње плаво јоргована!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут.
Што љубичице сузно гледе И болно у трави ћуте? Што сада тако песме сетне У небу шева поје? Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака?
све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели. Мала звонца звоне, сјају доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду видим куд ме стаза води.