Употреба речи цвиљење у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

зуба и тупи ноћни одјеци копита у штали— крикови ноћних птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху срећу, и виде напознату таваницу, напуклу по

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

студен потпланински вјетар пољем, и само кад човјек наиђе поред неког осамљеног глога, чује се безнадно ситно цвиљење.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пред нама, покрај пута, горе неке ватре и, кроз лупу точкова, као да чујемо неко цвиљење. Приближисмо се тој ватри и према лелујавом пламену угледасмо воштано лице детета...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено: — Куку! Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја!

Али не може. Пада. Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.

А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је! А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све

Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање. Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је тада дечак, и још с вратница је чуо танко мајчино цвиљење. Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо.

Ћипико, Иво - Приповетке

огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко дихање и цвиљење нападнутога брода. Њој се врти у глави и чини јој се да простор нагло, бјежи у правцу откуда су отпловили.

Монотоно и једнолико дување јужине и завијање и цвиљење нападнутих, чврсто увезаних бродова у луци скрушава га и заноси у побожне, покајничке мисли...

Ћипико, Иво - Пауци

С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу. Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу. Свјећарице лижу по морској пучини.

—Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда

Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.

Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла. Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.

Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла. Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. — Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. — Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта.

Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. — Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. — Уморна сам!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Морам затим да напрежем слух не бих ли чуо све, па и кад замре бука и продужи се у тихо стењање и цвиљење, не могу да се вратим свом спокојству, тад ме мучи радозналост, хтео бих да сазнам ко је победио, а ко изгубио, колико

ни прст пред оком није могао видети, људи су ушли унутра, у велику задимљену просторију осветљену ватром са огњишта. Цвиљење непогоде у оџацима, сиктање мећаве кроз баџе и пукотине, дим који се враћао не могавши напоље од ветра, кашаљ,

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Били су као у неком зачараном лиснатом царству. Одједном се у близин зачу неко необично цвиљење. Сви се тргоше. — Шта је оно? — промуца Ђоко. — Па то је Жуја! — досјети се Николица. — Зове мене.

Из мрачна отвора зачу се весело цвиљење вјерне кује. — Ехеј, жива си, дакле? — обрадова се Стриц. — А ко је то упао доље код тебе?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности