Црњански, Милош - Сеобе 1
Тог дана, Аранђел Исакович понуди брату своју кућу у Земуну и предложи му да жену и децу склони код њега. Госпожа Дафина била се преселила у кућу свога девера.
А што се тиче брбљања да је она хрома на левој нози, она им показа обе ноге спреда и натраг, да виде. Тако се госпожа Дафина Исакович упознала са Земуном и Земун са њом. Никуда није излазила и много је плакала.
Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често, уздигнутих груди и руку, очајно, над главом склопљених. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина
Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни викала, ни лењовала, лежећи на ћилиму простртом по патосу, нити је пред њим седела међу тим женама.
Изгледало је, као да му се никад на овом свету неће дати. Хтела је, просто, да је узме силом. Јер госпожа Дафина, дете читаве једне лађе пуне трговаца и среброљубаца, знала је врло добро о чему се ради. Њој се није журило.
За мужем својим огромним и тешким, кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад био тешко оронуо, остарео мада се каткад још чињаше, на коњу, снажан као медвед.
У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је отицала.
Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак. Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним папучама, седела
Тако је било довољно да госпожа Дафина помисли на прве године свог брака, па да се пред њом подигну брда, гране што пупе, широке славонске долине и над њима
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет. Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу.
Госпожа Дафина осетила је и пре, неколико пута, колико је жена бедан створ, играчка, ствар у кући и гледала свој живот сасвим празан,
Госпожа Дафина убрзо увиде да нема шта тој деци да говори, нити има зашто да их гледа. Посматрајући их, учинише јој се блесава и туђа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе су се у сижејном језгру нашла три лика у породичноме троуглу: мајор Вук Исакович, његова супруга госпожа дафина и брат Вуков, трговац Аранђел.
- у соби налази женска особа која замамљује Вука, а он се ње жели ослободити: на почетку романа то је његова супруга Дафина, а на крају романа - насртљива Ананијева кћи, „једно кукато и грудато девојче”.
Заправо сва три кључна лика из породичног троугла - Дафина, Вук и Аранђел у судбоносним тренуцима обавезно виде„небесна сазвежђа”, „звездано небо”, „променљивост небеса” или
Госпожа Дафина је, одмах после прељубе с девером, пала у постељу, и из ње се више није дигла. Омамљен њеном лепотом, Аранђел је
Но он се гасио заједно са на смрт болесном Дафином. На крају осме главе госпожа Дафина издише и, посве распамећен, Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два
Госпожа Дафина, опет, има удвојен лик: према Вуку непосредна, страсна и немоћна, она је насупрот томе према Аранђелу лукава, суздржана
На крају, у тренутку кад Дафина издише, симболичност се потпуно актуелизује. Тада је Аранђел најпре у њеним очима угледао „два непомична, модра
голубови и раније појављивали: једном када је приказиван улаз у Аранђелову кућу у Земуну, кроз који ће проћи госпожа Дафина при усељењу, и други пут кад су из студеног Дунава извукли готово онесвеслог Аранђела и унели га у Дафинину одају
Понекад ти описи далеко сежу дуж текста. Тако, на пример, када се преселила у кућу свога девера, госпожа Дафина одмах је изабрала место поред прозора, да се ту сита исплаче после мужевљевог одласка на војну: „То место изабра првих
на реци, пуној муља, састаје у далекој туђини с гласоношом који му саопштава: да је умрла његова супруга, госпожа Дафина.
Уз то изгледа, бар засад, да претеже удео метонимије. Није, наравно, само госпожа Дафина својом сенком и бојом очију везана за жуту, мутну реку испод себе и плаво небо изнад себе.
Сама Дафина у роману не говори. Чини се да није изговорила више од једног узвика: „Умрећу, умрећу”. Али се свеједно њени доживљај
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У ПОДНЕ 12 ГРОЗД 13 ДАФИНА 14 ВЕЧЕРЊЕ 15 ЉИЉАНИ 16 БИЉКАМА 18 ВЕЧЕРЊА 19 ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА 21 ПОЗНОЈ 23 ВРБЕ 25 СУТОН 27 ТРУБА 28 СЕСТРИ У
Да л’ напити се вина? Или од зрачна недира у златну маглу да пресахнемо за нове златне облаке? ДАФИНА Кад нељубљено мре, тмоло је ваздухом на страст.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
И НОЋ 36 ДАФИНА 37 ДЕТЕЛИНА 37 ДИВИЗМА 38 ДИВЉАКА 38 ДИВЉА ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ КЕСТЕН 39 ДРАГУМИЋ 39 ДРЕН 39 ДУД 41 ЂУМБИР 42 Ђ
) да је и код нас постојао сличан етимолошки мит као и код Немаца (о коме в. Софрић, 80). ДАФИНА Оелбаум, wілдер (елаеагнуѕ ангуѕтіфоліа). Дафина. У једној митолошкој песми »племенита« д.
Софрић, 80). ДАФИНА Оелбаум, wілдер (елаеагнуѕ ангуѕтіфоліа). Дафина. У једној митолошкој песми »племенита« д. расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију. Ту седи и пуши, пије кафу и амберију,