Теодосије - ЖИТИЈА
Одведе га насамо и запита: — Како толики пут превалисте тако брзо и не уленисте се пред толиком даљином места и тако напорним путем? А овај му исприча велики бол срца његових родитеља и плач непрестани.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
шикаре, гајеве и кланце, а Грмеч, рођена планина, тек ту и тамо покаже своја грбава леђа, већ увелико избрисана даљином, прозирно-плава, и јест и није — као сан. — Куме Перајице, јесмо ли оно ми?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ускоро митраљез умуче, али још одјекују чести појединачни пуцњи. Ми сада гађамо шрапнелом и са повећаном даљином, јер су наши сигурно у њиховим рововима... Засу нас шрапнел од оног брдског топа, неко јаукну.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Напред звиждук, а за њим лупа Расклиманих дрвених клупа. Звиждук, тај урлик за даљином, Позив да се раскрсти с некретнином, На леђа забаци ранац, и јурне Пут Целебеса, Исланда, Бурме!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Србе брате, и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Немоћном подсмех? Ал' се лепо ведри Окис'о видик, огрнут са стравом, И моје лице, док даљином плавом Ја видим љубав, поглед њој ми једри. Зар већ утеха? Од кога и коме? Познајем добро. Ево је. Ево ме.
С раном рођења која се не лечи, Даљином слутим сву празнину, где ће Идеје, мисли и пут наше среће Изгубити се у шум и у речи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
вид слободније схваћене паскаловске душевне суше, свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“, даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не потече „једном једином линијом“, као „густозрачна река“ што „неумитно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За њих је ово разонода. Замолио сам командира да почне са што већом даљином и онда тек нека смањује одстојање... — Наређено ми је да обавим гађање са што мањим бројем метака, да не бисмо одали
Ћипико, Иво - Пауци
Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу. Часом застаде; занио се, тек што дише. Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
моја приврженост, за њих, са њима да одлази, Само дубоко плави круг све даље што се шири, И какав бледи одблес даљином што пролази!