Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кано песме даљног звона Непостојан глас је баке, Јеца она, збори она Старим гласом речи ’ваке: „Мој породе, сав мој роде, Рано
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више. Под небом даљног југа Почива она сан; Над њоме шумори папрат и верног не чује друга У мајски ведри дан. 1886.