Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
трговац бегенише наш интов врло добро и даје нам свој полован врло тврд и јаки интов и даје 10 дуката приде, но ми не дамо, волимо да се ми возимо на шарену интову.
— Затим окрете се нама: „Јест у вас бумаги (артија)?” — „Јест” одговоримо ми. — „Давајте”. Дамо му ми прошенија и он нам рекне: „Ви бумаги за границом у карантину Могиљевље будете получит, счастљива дорога!
позовемо који ће се уписати самовољно на јуриш, и осим пљачке сва со да буде самовољницима накнада, и написасмо 200. Дамо свакоме сачме и драмлије да по пет метну у сваку пушку.
Ви хоћете Сирчића пашу, поп Лука иште Али-пашу, а ми и сва ордија не дамо другоме; а Кулин и његова орта не да Сирчићу, но хоће Али-пашу.
се Турци око тврдог Шапца забављају или, ако смеду, на Врачар покрај Саве иду, кад је наш Београд, а ми им у народ не дамо.
Данас њега, а сутра ће мене, да пизму покаје. А ми не дамо се газити; зато сам ја заповедио да се војска паради и топови да су готови, и ̓оћемо нашег буљубашу међу нас.
Тако исто и Недоба рече: „Подај что скорије, на то наш цар чека”, тј. да дамо и другим владатељима да они могу боље радити за нас у согласију. Ту је присуствовао и г. [Лазар] Павковић.
Говорим Недоби, да советује шта ћемо. Питао графа, граф дозволио да начинимо прошеније по нашој вољи, и дамо преко књаза Волконскога императору. Начиним, однесем г. Недоби, но каже: „Врло је големо.
31. декембра у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— навали Јован. — А сутра му не гине напојница — сви ћемо дати... — 'Оћемо, 'оћемо! Шта, зар ми нашем Сими да не дамо?! — гракнуше сви. — Али то треба још ноћас, док није капетан докучио па нам може сметати — вели поп.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад ништа, али морамо бити на опрезу. Иван ће повући људе за Турчином. — Ми ћемо гледати да не дамо. — Тако ћемо нешто и радити. Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести.
Црњански, Милош - Сеобе 2
– Не дамо људе да ору и копају, за Херрсцхафте! Ми смо привилеговани национ! Крв наша је расута широм Европе. Ово је наша земља,
Теодосије - ЖИТИЈА
О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо? О, дара што га носимо, пуна не радости већ плача, не весеља већ ридања, како да те однесемо?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У погледу варијетета и група задржаћемо се нарочито на два типа, на динарском и на централном, имајући за циљ да дамо идеју о методи коју смо употребљавали.
Јужни појас обухватамо у целини као један, јадрански, варијетет. Покушајмо да дамо њихову карактеристику. ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ Етнички састав. — Промена географске средине.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рече Рашида, а затим понови оно „хеј, Сулејмане!”, али се зелембаћ правио да не чује. - Ако ти дамо педесет динара, хоћеш ли престати да нас пратиш?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Како бисте ви узимали мртву девојку? Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа. Фијакер можете окренути. Збогом!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Стјепана Митрова Љубише, у Црној Гори током развоја подучавају раду мушка деца: „Тек момчић да хвати шесту годину, дамо му да чува вртла од лепуштега; дванаеста — затакне мало оружје, чува јагњад, јарад и шиљеж; осамнаеста — почне да носи
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
све даље и даље, и ми за њим: омлитавели бивши играчи клиса, а за нама наша деца; моле да и њима дамо да се играју те чудне игре, а ми им вичемо: »Бежи кући!« — и све даље и даље газимо стрњику. – Ђе су?
Пошаљите нам их још туце — видећете шта ће од њих да испадне на крају! А ми? Ми и поред свега издржавамо! Ми се не дамо варати! Просечност је вечна!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Одредише да се тај новац купи о Малом госпођину дне. Кад дође први рок, не дâ нико ни аспре! „Не дамо харача!“ рекоше Црногорци. „Ако ћемо га давати, даваћемо га Турцима, па с њима у миру живјети!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Народ тако не говори. ГАВРИЛОВИЋ: Ја видим народ пишти по обалама и пропада. Забога, да се скупимо и дамо штогод на сиротињу. Није право да изгине. ШЕРБУЛИЋ: Богме, нико не даје ни мени.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Каква Маријана? — Маријана, чујете ли! Кад јој такво име дамо, убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо
јуначе, за тебе и за славу твоју, па те молимо да нам, бога ради, поможеш, јер је дошао огњевити змај па тражи да му дамо кћер нашу и са њом све царство наше; ми смо му на мегдан слали заточенике наше, али их он шале губљаше; сад помагај па
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал. СОФИЈА: Гле, гле! СВЕТОЗАР: Па сам дошао и вас позвати. МАКСИМ: За нас није бал. СВЕТОЗАР: Зашто?
(Одлази.) МАКСИМ: Шта те је опет сад научио? СОФИЈА: Ништа. Него смо се разговарали, како би добро било да и ми дамо један бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, нећеш се знати ни ти ни твој бал.
МАКСИМ: Ја се нисам ни туђио од људи. СОФИЈА: Зато. Што други чине, морамо чинити и ми. Добро ће дакле бити да и ми дамо један пут бал. МАКСИМ: Јеси ли то полудила, море? СОФИЈА: Зашто, што је добро, треба чинити.
СОФИЈА: А зашто? МАКСИМ: Ја сам ти крив, јако крив. Мени прети робија, а може бити и смрт. Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати. СОФИЈА: Ко је тај луд, који дете иште да убије. Ајд збогом!
Али, пст! (Метне руку на уста.) Советник и 2000 талира! Ајде и ми да се дамо на науку. ИСАЈЛО: Ти можеш, али ја нећу. МАНОЈЛО: Да л’ би ме хтео учити?
НЕША: Ја мислим да је дам. Момак је добар, има лепу службу, што ћу више. Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо. СТАНИЈА: Што ћу да је питам? Ако је не даш, сама ће отићи. Не видиш ли да је свет покварен? НЕША: Немој тако, мајка.
НЕША: Сад је тако, па бађава. Него је зови, па јој кажи, да дамо људма одговор. (Одлази.) СТАНИЈА: Еј Нешо, покварише и тебе. 5. ЉУБА, СТАНИЈА ЉУБА: Шта је, мајка?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СВИ: Тако је! Пристајемо! АГАТОН: И још да дамо овде поштену реч да ће свако од нас окренути главу кад је сретне. СВИ: Тако је, пристајемо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Непосредно! Покушавамо да изразимо променљиви ритам расположења, који су, давно пре нас, открили. Да дамо тачну слику мисли, што спиритуалније!
бисмо могли бар једно: да наши министри на расположењу, сваке недеље једанпут, шаљу своје извештаје овамо; даље, да им дамо још неколико ордена; а, ако треба, могао би се и председник њиног новинарског удружења изабрати у једну од наших
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Гле ти ње! Немој да мислиш ако смо пристали да те дамо, да смо те уписали и у његову партију! ДАНИЦА: А откад си ти то у очевој партији? ПАВКА: Откад сам се удала, синко.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!? Еј, букова главо! — Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нека их, Госпо. Нама није криво. Нека им и то задовољство дамо. И ћутаћемо. Што бих доказив̓о? Када дорасту, кашће име се само.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па ни дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо се мало задоцнили. КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи?
Ја бих, браћо, с општег договора да главаре браће истурчене дозовемо на општему скупу, да им дамо вјеру до растанка, еја би се како обратили и крвави пламен угасили.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердару је до образа више но до Станине среће. Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић.
Бестија!“ Јока се прекрсти и уздахну. „Биће покора најзад, око ове цуре!“ рече Јока гледајући Стану. „Но да је дамо у неки поштен дом, док смо на вријеме; а ишту је ето! Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Старији и средњи брат повичу: „Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову, најмлађу сестру знати, куд | је дајемо и за кога је дајемо, да је
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А за истину, која је сама злато ума нашега, не старамо се толико. Што је ко испочетка чуо, при оном остаје; не дамо себи труда за истражити и распознати праве знаке чисте истине; а што је горе, не смемо ни мислити, бојећи се да не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А онај исти довикну: — Аћиме, ако бога знаш, покажи нешто веће, мало крупније даје! — Па судница је већа. Ми не дамо у њу да уђу! — Већи је од планине! Он је наше право...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
На опширне небесне равнине иштем владу да подијелимо и небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што преживљујемо ове ноћи и уморни и неиспавани, држећи се за руке да не би заспали, напрезали смо се из све снаге да дамо отпора сну који је навалио да нас савлада уочи смрти. Одједном наређује нам се да застанемо.
И ми смо тамо: је ли нас страх, бојимо ли се? Ми не знамо и не можемо да дамо одговор на ово питање. Понекад помислимо, да тамо, на оном црном вису, где се почиње назирати и који ћемо ускоро
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
па задобије сасвим одређен и изразит вид односа према другоме, чудно сродан оном осјећају који нас обавезује да дамо погреба блиској особи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо... То ви хоћете, је ли ?... Али Вујо неће!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да на њих одмахнемо као на погрешно постављено питање, неће оставити на миру све док сами пред собом не узмогнемо да дамо прави одговор.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а чему се говорни низ подвргава, биће то најпростија слика метричке схеме коју смо за потребе анализе могли да дамо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја
Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо! Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад брат му тамо, Вика, хука чу се бујна: „Да из двора њега дамо!
У тим опстојателствама дамо писмену нашу молбу на магистрат и овај нам наново дозволи, с тим условијем да овом намјереном весељу друго какво име а
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Па јест, синко! Шта ћеш? Сиротиња. Куд ће бољу прилику да нађе? А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже. Не за њега. Он је са собом већ био свршио, био начисто.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно ресто. (То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Не може то да буде! Сви не дамо! Павле је наше дете! — Како по паланкама људи имају понекад осећање и дрскост скоро фамилијарне заједнице, неки
Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и нико их не сме звати. Ми деца не дамо да Ержа остане код нас и да слуша, и изгурамо је из собе...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо. Проналазимо последње остатке шећера и каве. Све што имамо делимо са војницима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Својом гвозденом вољом он општу малодушност преобраћа у општи пркос који се слива у дрску поруку паши: „Не дамо ти ништа до камена, да с њим бијеш у оба рамена“.
се Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње, па беседе војеводи Јанку: „Кад нам не даш Секуле нећака, не дамо ти три аршина платна, већ га води на Косово равно, па га подај црним гавранов'ма, нек му они црне очи пију, очи пију,
гледаху, а два сина пред њу исхођаху, тере својој мајци говораху: „Сврати нам се, мила мајко наша, да ми тебе ужинати дамо“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сад се и Стриц растужи. — Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе. Има нас овдје... Их! — Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну.
Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе да га тјеши. — Не дамо ми, богме, свог Николице. Хајде ти са мном. — Нећу! Баш нек ме вук поједе.
— приупита командант. — Та више се ја поуздам у њу нег у свој рођени нос — искрено признаде старац. — Онда да је дамо теби за помоћника — предложи командант.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ако ли ви то нећете учинити, знајте да не дамо, ако што било! Ако вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те
пролећњу кишу, те једно место накисе, а на друго близу не допустих киши ити и све се онде посуши и рекосте: »Још се не дамо.« Навео сам на вас бумбаре, гусенице, црве, карајући ви противно, — ништа не маристе!