Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, ову јадну тековину мојих дедова!... Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
срамоте и наказанија такови достојан колико не само што себе бешчести него и поштено и славно име својих родитеља и дедова очрњава.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
управљали, отечество моје напредује, и ја радосно и задовољно повраћам се у ово скровито мало селце на огњиште моји’ дедова, да се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер куд бих бегао ја од оних инстинката и оних дедова-убојица? Дакле, ето, тако каже једна метла. Али који су то дедови што ме муче. Који су тачно?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги. На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
за дегустатора цигарета и видећете — направићу права чуда, достојна светлих примера старијих генерација: наших очева и дедова ...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ Отаџбино, мајко моја, И дедова мојих славни', Докле стижу крила твоја И питоме твоје равни? Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стихове читамо на подлози старијих, из најраније објављене песме (1920), где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље. И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину.
Вратио се да овде испусти своју душу. И легне покрај дедова у завичају својем. Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и онаквим истим правописом као што је у оригиналу: ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА ВИСОКЕ ПОРТЕ »Срби, »Ви сте дјеца оних отаца и дедова, који цијели пет стотине година су живили под покровителством Високе Порте у савршеном спокојству и безопасности.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С српским млеком посис’о Ја сам српства дух, Српству зато обраћам Мој ја српски слух: По дедова примеру Језик, име и веру Српске груди чувају Срба Милоша.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да пред олтаром оне светиње Којој се пуци света клањају Поотварамо вреле изворе, У којим никад још не пресуши Дедова славних витешка крв.
ВЛАДИКА: У име оца и сина У име неба! У име земље, Која вам и сад — изневерена — Дедова светих чува гробнице... Закуните се! СВИ ПОТУРЧЕНИЦИ: Заклињемо се! ШУЛОВИЋ: Заклињемо се!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кô уздрхтало лишће тобом круже Сени дедова са часним путиром, Док око тебе јесен веје миром И са падина свежа гробља туже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Док су његови чланови живели припростим животом и држали се обичаја својих дедова, они су се расплођавали као сељаци, али када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
'Ајд што је нагао на речи и на ударцу... То нам је од дедова остало, сви смо такви. Него карта не ваља, то Срби нису измислили...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Аетаѕ парентум, пеіор авіѕ, туліт ноѕ неqуиореѕ, моx датуроѕ прогеніем вітіоѕіорем (Наши су оцеви гори од дедова били, ми смо од њи, а наша деца јошт гора од нас).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У Другој линији потичу они од хајдучкога колена и носе дубоко зарезане у души приче о јуначким подвизима својих дедова. Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“... Издајник. Тешка је то реч — издајник...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...