Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако једанпут дигне се Милисав са пљоском у недрима. — Морам, — вели, — однети ово мало ракијице нашем учитељу, нисам га ни онако већ
Старац узе са задовољством, одреши са дирека конопац и веза њиме врећу. Уча му помагаше да је наново дигне на леђа, и тако одоше...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
69 Мајмун и делфин Корабљеници, путујући по мору недалеко од Атине, имађаху са собом и мајмуна. Дигне се такова силна бура да се корабаљ преврати и пото|пи. Морнари се спасу пливајући, а мајмун почне утопавати се.
Пчела га једна боцне у губицу, а он се расрди, дигне кошницу и тресне њом о земљу. Онда ти све пчеле раз|дражене ударе на њега, летеше му која у очи, која у уши, тако да
медвед молити Циганина не би ли му како могао начинити рогове, говорећи да би му врло лепо стајали, навластито кад се дигне те игра на две ноге. „То може бити, — одговори Циганин — али ваља зато да даш себи одрезати уши.” — „Уши?
почне исказивати своја страданија на ови начин: „Како умочих главу у ону проклету воду, нађем се на брегу Нила реке. Дигне се ребелија на ме, и истерају ме из царства, те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Све што је крвљу купљено, главом плаћено, у овом мраку губи цену. Што дигне главу, скончаће, премлаћено, и изгореће, у катрану и сену.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).
како је Хаџи-Муста-пашин син испросио код цара, да свога оца на дахијама покаје, како је послао свога бимбашу, да дигне Србе, да све јаничаре у градове сатерамо и да ће потом Дервиш-бег Мустапашић довести војску и топове да истера
пред јесен, дође Ђуша Вулићевић у Смедерево, и са Србима врло се веселио, али кажу да се врло напио, пак ноћом сам дигне се на градску капију. Турци викали: „тко си?” и „натраг!” — Ђуша шта је говорио, не знам, и није хтео одступити.
дошли, да се веће на комшилуку нису могли трпити, и да смо веће ми сви магнати готови били цару говорити, да једанпут дигне неколико регементи, да сав онај Београд разори, но опет, знајући ми милостиво срце нашега цара који жали народ, нисмо
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече Срдан. — Како село, Срдане, бог с тобом! — рече Мирко. — Нема од тога ништа. — Па нека дигне! — прихвати Ћебо. — Бојимо се ми њих! Живан још једнако виче озго с брда, прети, псује. 3арожани баш ни у уво!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. — Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!... Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је!
Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча. Прихвати га да га дигне. Чуо је како му нагло срце бије... Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... — Милошу!...
Тако исто и Турци. Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу. Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане.
— То је оно због чега и обарам главу!... — Ти знаш да свадбе без меса бити не може! Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.
Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка месту откуда крену. Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека?
А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом — Да не дигне једном, као гладна вила, Док жалосна срца и не слуте о том, Два своја у сузе замочена крила.
Да испуњен дугим сутоном и страхом, Потомак мог бола, страсно као и ја, Дигне свој глас, сјајан, као што се сија Млечни Пут покривен усијаним прахом...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му
И понегда тури руку под појас, заглаба чибучић, а батину узме преко среде; али чим она погледа и дигне нос, а он се упаради као да стоји пред владиком. Тако она све више и више бесни и баш хотимично иде уз нос.
Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу. Јес', ал' учитеља нема! Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.
Њен брат лајтнант је онако исто отужан. Он је пресрећан кад може да нас уверава како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: діе Хунде хабен ноцх іммер діе Јацке ніцхт волл.
Пô ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега. Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине).
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.
столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне, а у доњој стоји дуван, и увек је влажан. А тек попови како су били угојени!
Кад избија, а он дигне толику ларму да сва живина из авлије побегне куд које. »Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито попа.
Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а затим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему, и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.
лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и других инштрумената, и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад...
Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Вејка, скупила торбе, увезала их и као осећајући нешто, почела с трепетом да ишчекује кад ће Таја да се дигне и по обичају као увек он и Вејка оду кући у ону, познату собицу Тајину, иза клисарнице.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу. Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице
Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу. Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге. — Опростите, фрајлице, мени је овде нешто мрачно; знате, кад се са светлости уђе.
Африка
био још антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у њему, изузев чежње ла дигне прави дом усред саване, било је то његово старање.
болести, це–це (тако распрострањене у Африци), када болесник, већ скелет и укочен, не може без помоћи ни да се дигне, ни да стоји.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу. Стрпала би, међ ноге, своју црну кринолину, узјахала, ухвативши се, смејући се,
Успевао је, међутим, само да се изврне и тада би се ритао, увис, задњим ногама. Животиња је покушавала да дигне и своју главу, али глава би јој брзо падала, клонула. Лупила би о црвену цигљу патоса.
Био је збацио свој свилени, францески фрак, засукао рукаве, па је гњечио трбух животиње, као да хоће, рукама, да дигне пастува. Али је одустао од тога. Капетан, каже, присуствује једном чудном феномену.
Био је пришао Текли, зграбио је за руку, да је дигне и избаци. Она онда устаде и рече да ће отићи. Дошла је да му каже да он и Евдокија срљају у пропаст. Па доста.
Гледала га је очима које су биле укочене, као кад змија дигне главу. Хоће, каже, да му каже, нешто, јер му је наклоњена. Зна, каже, да је био, куд год је ходио, честан и поштен.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И изиђе му на друго Уђе кораком
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Да, чуо сам! РИНА (оде у своју собу). В ПАВЛЕ, МАРИЈА ПАВЛЕ (дигне главу и погледа за њом; кад види да је она затворила врата, одлази телефону, узима телефонску књигу и тражи известан
ПАВЛЕ (кад она ишчезне, дигне главу, после извесне паузе диже се и звони). ВИИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: Госпођа је отишла? МАРИЈА: Да!
СПАСОЈЕ (узнемирен): Шта радите? Како радите? Реците ми, молим вас, у чему је ствар. Хоће да дигне тужбу, велите? Па добро, нека дигне, али зашто противу мене? То ми реците, зашто баш противу мене?
Како радите? Реците ми, молим вас, у чему је ствар. Хоће да дигне тужбу, велите? Па добро, нека дигне, али зашто противу мене? То ми реците, зашто баш противу мене? МИЛЕ: Не само противу вас, четири тужбе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Бакутан је превалио осамдесет и злато му није неопходно. Хоћеш ли да га неко други дигне! Нисам имао неко одређено мишљење о том питању, и то је било лудо.
дериште из куће крај рампе коме сам пре две године бацио јабуку, а оно се, отресајући косу, није удостојило ни да је дигне.
Видех Луку Црквењака како је гура дршком од метле, али она није хтела да се дигне. Онај матори смрад затварао је апотеку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Хајдмо! Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у
Устане, хода, па пуши. Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја. Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.
Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући. Оде. — Збогом, Чамчо. — Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао.
И Милан шегрт добио је доле место. Код господара Софре и шегрт за трпезом руча. Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе. Ту је и Пера. Катица седи до Шамике, „малог фикала”.
— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. — Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце. Онда се удали.
Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га. Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше.
Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.
По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље. После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. Дођу до оне чарде.
То писмо одмах запечате и пошљу на пошту. Шамика добије писмо и чита. При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује. Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере. Пред вече дође кући.
— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. — Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. Кречар дигне чашу и куца се. Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати.
А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. Дође Јуци. Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично.
Јуца баци жалостан поглед на брата, дигне руке, очи укочене, почне се нијати, и сруши се. Пала је у несвест. Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под
Црњански, Милош - Сеобе 1
Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она осети како се, напротив, све више у јастуке зарива.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У копаоничким селима „када жена роди женско дете, а жели да убудуће рађа мушкарце, онда се дигне са породилишта и легне у постељу на десну (’мушку’) страну“.
Не ваља се, кажу у Црној Гори, „да жена сједи на праг од куће а човјек поред ње улази у кућу, док се она не дигне с врата, јер му се не би хтјело у мушку дјецу“.
Кум први стави пару у капу, а онда родитељи, па све званице редом, колико који може и жели. Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти се и каже: „Ову чашу пића оћу да пијем у здравље мог кумчега Живојина (или како му је већ дао име)
Тако, рецимо, мајка, када после купања извади дете из воде, „зграби шаком мало оне воде из корита, и дигне повисоко изнад дјетета, полије га три пута, цвркне устима и рекне: ,овлики ми нарастао!
Послије службе излазе из цркве. Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући. Са овом шибом ошину дјете по три пута, а говоре: ,Устај лијени на гољени!
У Васојевићима „кад преља, док преде, нехатом вретеном дотакне дјете, она три пута овлаш пљуне на вретено и три пут га дигне у вис да би дјете расло. Ако ово не би урадила, остало би дјете, ’затучено’ не би више расло“.
ако неко прекрши овај табу, примењује контрачини: „Особа која је дете ударила пљуне на под, додирне пљувачку метлом ...дигне изнад главе и цвркнуте као миш — ’п’.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се ни њихова не дигне рука, ако и оне оборе чела, да се позове и царица сама, до трга да је допрати цела свита. Ако се ни госпођи царици
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— рече надзорник. Гледала је у свог келнера: — Свакако — рече — свакако ћу поново доћи! Пустили су је да се дигне од стола и да готово дотетура до врата, осећајући им погледе на темену, на леђима, на боковима и листовима ногу, а
Матавуљ, Симо - УСКОК
говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја оженим!“ Тај први дио поворке завршаваше кнез на своме Путаљу.
И јер треба да је закон сврху свега! Но ми реците, Бајице, мичете ли сви на душу овог убицу? Ко га миче, нека дигне руку! Све Бајице подигоше руке. — Хоћете ли ме послушати, Доњокрајци! — викну онијема.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била... ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне). МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина! ТЕТКА (ређа карте): Тако једанпут код сека Миље, нестала им сребрна кашика.
Бацам ја, кашика је у кући. Кад, шта је било: украла слушкиња. (Дигне три карте са стране, па и паказује матери.) Ево, млад момак с венчањем стоји у кући. (Разгледа друге карте.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1751. године митрополит Павле Ненадовић је најзад измолио право да у Осеку или у Карловцима дигне српску штампарију, али када му је постављен услов да се у тој штампарији морају штампати и унијатске књиге, он се тога
у српске руке, или да се пренесе у српску средину, где би књиге биле штампане боље, тачније и јевтиније, или бар да се дигне забрана увоза црквених књига из Русије. Све те молбе остајале су без икаква одзива и 1783.
Саве, Црне Горе. наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље. У Оршави дигне устанак и када је хтео да пређе у Србију, 1689, »ради цареве користи«, ухапси га у Кладову генералисим аустријске
1849. Друштво србске словесности у Београду тражи да се дигне званична забрана новога правописа. 1859. та забрана се диже, сем за школске књиге и службена издања.
Он саветује шта све треба учинити те да се запуштена Далмација дигне на висину на којој је некада била и да српски народ заузме у Словенству и међу народима оно место које му припада по
1848. он је у борби против Мађара, и у један мах покушава да дигне устанак у Босни. После 1848. оскудно је живео од књижевног рада, и у беди умро у Новом Саду 5. јануара82 1868.
Милићевић, Вук - Беспуће
Топао вјетар дигне покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване,
и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.
и мучи, да можда жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.
И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање, нечије задахтало напрезање. Он запали свијећу и отвори врата.
На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим
Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне. На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Није фајде! вели Јован. Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!« И он поради и сам, и преко својих пријатеља. Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне. Буде премештен у поштанску струку. »Међу слепцима ћорав краљ!
Тако је радио и пре и после подне, па тако и данас. Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— толико и толико сати. Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст. — Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена.
откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је само дигне у висину очију и — гле! — све ствари покажу свој прави лик и пофронте се као за параду. — Ево нас, друже Илија!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Цвето, дођи, или... — И хтеде да се дигне, али се трже изненађено, кад виде њу где дође и наже се над њим. — Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?!
! — И пригну се да га дигне, усправи; али кад спази чак и крупне, вруће сузе како из старчева ока капљу и падају му на руке, он устукну, препаде
— Па шта ћу, кад сам ти толико гадан, те плачеш од мене! — одговарам набурено. Гледала ме. Како се била сагла да дигне тестију, тако и остала. На трепавицама сузе, уста болно, плачљиво развучена.
Почех да се грчим. Магла никако да се дигне. Нарочито се у даљину ништа од ње не види. Сиђох и приближавах се господским и големашким виноградима.
Свирачи свирају, оро се већ раширило и почело да допире чак овамо, до нас, а он никако да дигне руку с њених, и да се одвоји и оде. Нушка се једва ослободи. — Хајдемо!
Обузе га стид. И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да устане.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
станцу прикован, те не мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи благослов, а у небо да дигне потоп нов, и борбу правде, борбу поноса, прот силе саме, прот Олимпоса!
У скупштини кад се граја дигне на глас мудре речи, мора да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је
Зар праху да се душа поклони у самртни, у час напокони, те да га дигне собом узгори да опроштају час не ускори? Ил' тајне те што покрива твој хум разумјет неће никада наш ум?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и опет врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а
И тако изиђу опет под једну гору. Онда орао рече: — Ја сам треба да идем онамо да видим како је. Па се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља
али кад га салете да се каже, јер ваља пред цара да иде, он не имадне куд, него им приповеди све што је било, па се дигне и отиде к оцу. Кад изиђе пред оца, загрли га отац па му рече: — Забога, синко, где си? пропаде царство!
А змај одговори: — Ја не смем нипошто пре рока. Кад Стојша виде да они не смеју да ударе, онда се он сам дигне да тражи цара змајевскога. Пошто једва једанпут напита, дође пред дворе и опази наврх двора зеца где стоји.
све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века.
Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду, а љуску завије у мараму. После некога времена идући тако по
змај стане под кулу, разметне љутито главе — три вргне с десна на лево, а три с лева на десно, седму пак, средњу, горе дигне, па све живу ватру сипа. Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ.
Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ. У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке.
Ишао је тако дуго времена, док дође у једно мјесто и види ово чудо: човјек један врло се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне врло ласно
се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне врло ласно и носи куд год хоће.
Али кад се син никако не дадне одговорити, најпосле му допусти отац да иде и учи занат. Онда се он дигне у свет да тражи заната.
Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази. ВУЧКО (пусти један јак дим, потом устане, остави чибук украј, па дигне ћилим и одлази). ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна. — Право има кона, што држи слушкињу.
То је срамота. ЉУБА: Не шалим се, мајка, бога мн, него се тако игра валцер. Ето овако. (Дигне је, па јој покаже.) СТАНИЈА: И то једно мушко и једно женско? ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: А шта веле мајке и очеви?
ЈАКОВ: Ниже није. СЕЉАК: Магарац је мој. СВИ: Није, није. СЕЉАК: Та, ако сте ви бесни, шта сам ја полудио! (Дигне буџу.) Имате три дуката, то вам је доста. Магаре ми оставите. СВИ: Магарац је наш, магарац је наш!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Персида, ти! СРЕТА: Ха, ха, ха! Гледај ти ње, гди је малко налик на нашу госпођу, оће и она да дигне нос. Море, да знам да си као она, сад би те као печурку смождио. Море, оно није госпођа, ону су виле и аждаје излегле!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прелазећи сунчев мост у Зарожје стиже гост. У свануће пукне глас као нада, као спас. Тророг ветар дигне пласт. Звизне бич му црвенкаст. Висибабу, зденац, лес обузео чудан стрес.
Жубор креча међу снима: стара кућа крај Будима. Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа. Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Волео сам је толико ради „њене“ среће да је и „моја“ почела несвесно да се тиме користи. Она начини покрет да се дигне. — Останите још мало. Не дижите се. — Треба да пођем. — Јесам ли вас наљутио? — Не. Зашто?
Птице овде и тамо, ћуте у лишћу. Зора, када се дигне, доћи ће као и да је последња. А ми? Ми не тражимо ништа боље до да будемо заборављени. Зар? Заборављени.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
није тужна боја) и много пута ми подвалише уговарачи док сам зането читао забрањене књиге ко хоће са мном нека дигне руку пређите овамо још није касно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки заостају, сигурно су рањени, један паде... покушава да се дигне, опет паде на леђа и оста непомичан. Али остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку.
Често из ината и пакости. Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике. Никад артиљерац неће од пешака да нешто дигне. Зна он да су пешаци вечита сиротиња, а ако нешто баш и имају, не дирају, јер сматрају пешаке за мученике...
Дуго би тако Александар слушао и миловао њене груди, да она дубоко не уздахну и покуша да се дигне. -Е, добро — проговори најзад Александар, бришући зној — знам шта ти је... Него, боли ли те трбух?
Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили. Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
гладио чело, сасвим модерно, и мислио да је потпуно у Хеласу, ако загризе, кокетно, у прстен на руци, као у салону, дигне очи и прошапуће: хéлас! Молијер се овде даје, још увек, за гимназисте. Весело и љупко.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су... (Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!... (разгледа је)... од некаквог пакета ваљда, у који су били умотани поклони за Материце...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Како ко, тек нико читав сем вође. Гледају вођу мрко, попреко и стењу од бола, а он ни главе да дигне. Ћути и мисли, као сваки мудрац! Прошло је још времена. Број путника све мањи и мањи.
— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађанина? — Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. — Врло лепо, то је прва дужност. Има ли још која? — Има још. — Које су?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За час му се нађоше многобројни пријатељи и рођаци, а он се само смеши и по каткад дигне руку, те брише зној с чела који му непрестано избија. — Ама ђе је наш каплар, наша јуначина?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ја то нећу да чујем! Гледај ти њега! Мало што је дигô руке од дућана и од куће, него сад хоће и од жене да дигне руке! ЈЕВРЕМ: Ама, није, брате, ја то само онако, на пример. ПАВКА: Нећу ни на пример.
СПИРА И СПИРИНИЦА: Шта је? ЈЕВРЕМ: Та говори шта је, узбуни целу кућу? (Дигне испуштени телеграм.) МЛАДЕН: Пред општином пуно света, па се гурају, свађају, вичу:... ЈЕВРЕМ: Шта вичу?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле. Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред
! Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе.
Чујеш само: »Мило ми је! Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се
Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.
Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ. А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома —
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И тражи да увис дигне табане. Осмехује се жалосно деда Док му џамбас табане гледа.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Хидравион се одиста одмах и крене преко Океана, нађе брод, прими болесника и дигне се у ваздух. Али мало за тим, услед неког квара он се, пред очима оних који су га посматрали са брода, стропошта у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.
поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне. И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.
Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг. А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!
Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не дâ паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури. Јер, после овога, за Софку све се свршавало.
собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне. И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она као киша плачући, говори јој: — Чедо, Софке! Иди, чедо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је
ИИ — Вратимо се. — Зора!... ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је
Ивана се диже најпрва, па пошто препоручи Стани да надгледа лонце, у којима се нешто варило, дигне снаху па пођоше у женску преграду. Тишина се поремети. Људи и жене из сусједства, дигоше се једно за другијем и одоше.
Ред је, богами, да се томе краја дође!“ започе она. Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ.
За крдима, млађарији такођер у гомилама весело иде на ноћиште. Кад већ стигну ка гладама, дигне се граја да планину загуши.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко трави која росе нема, А ђевојци која драгог нема. 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ Боље да те смрт пријека дигне, Него суза сиромашка стигне. Боље злато и поиздерато, Него сребро изнова ковато.
Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а он га ухвати и поједе. Кад га доведу на суд и стану га питати зашто је то учинио, он одговори:
Путнику то буде врло мило, и дигне се к робу и стане му срећу честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб не марећи ништа за то, одговори
Како заспи, одмах га мóра притисне, и кроз сан стане викати и отимати се. Кад терзија то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака
Да се дигне народ и да наложи ватру па она два крша што су се у страни наднели над језером, па кад се стена усија да је одгурне
(Држи се да не падне) 390 — Шта ради рода кад стоји на једној нози? (Другу дигне у вис) 391 — Шта се по смрти весели? (Кожа од гајда) 392 — Шта целог века преде, а жицу му не видиш?
Коло: Паун трепти, да полети Паун: (Дигне руке и њима чини — као птица летећи крилима). Коло: На чије ће дворе пасти? Чију л’ љубу обљубити?
(А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде онамо куд јој он каже, обично где у заклонак). Газда (опет пита...
) и води се као горе исти разговор, а све једну по једну „кошницу“ придиже и упућује у заклонак. Тако их све дигне. Сад се полагано и он сам извуче за њима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. | После некога времена идући тако по
” А змај одговори: „Ја не смем ни по што пре рока.” Кад Стојша види да они не смеју да ударе, онда се он сам дигне да тражи цара змајевскога. Пошто једва један пут напита, дође пред дворе и опази наврх двора зеца | где стоји.
све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. 6.
Али кад се син никако не дадне одвратити, најпосле му допусти отац да иде да учи занат. Онда се он дигне у свет да тражи заната.
” Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца. После тога пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој.
једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни
” — После тога још су се дуго дана гостили и веселили. Најпосле се шура дигне да иде кући, а зет га лепо оправи са великим даром и рече му да га је одмах познао да је поштен човек, што је навалио
” Кад се чоек пробуди обесели се, дигне се, обуче се и трком пут онога мјеста ђе му је речено, и кад угледа они бор и под њим кам сузовити и тророги, онако
Она му се зачуди шта му је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане | на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: ,,Ма жено моја! кажи ми што она гора гори.
Опет он кад виђе да ће га стићи, баци огледало. Ђевојка кад набаса на огледало којега још нигда није виђела, дигне га па пошто себе у њему виђе, не знајући да је оно она него мислећи да је некака друга налик на њу заблену се у
” Маћеха повиче: „Иш, орао те однио!” Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истијем хаљинама у којијем је трећи пут била,
Али на врата од пећине бијаше приваљена велика плоча, коју сто људи не би могло помаћи. Дивљан устане, дигне плочу, пусти их унутра, па опет плочу на врата привали; потакне им велики огањ и сјед- | ну гријати се.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Коње и кола да изводим? МАРИЈА Не, не смеш, не смеш. Док се он не дигне, он не обуче, и оде — не смеш ништа. Немој да капија почне да шкрипи, коњи и кола да лупају и да се због тога он
Знаш: човек, цео век жедан, тражи нешто. Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе! Ни то нема.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку. Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ далеку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Недеље и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се дигне од земље. Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било.
Једва је могао главу да дигне, али није престајао да брине о светионику. — Гори ли? — питао је помодрелим уснама. — Гори, не брини!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Какве ме тамо очекују тајне? Има ли краја тумарање то? Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње; Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг - ништаво је све...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То зна и сам непријатељ, па се спрема да дигне руке од вароши и да се повуче. Својим очима видео сам синоћ како је почео да одвлачи своје тешке топове и своју велику
Конвент, увидевши да су невини погубљени, одлучи да се њиховим породицама врате сва одузета покретна добра, дигне секвестар са њихових непокретних имања и изврши поновна ликвидација њиховог закупа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Господ беше заузет претешким бригама. Оне Му не даваху ни главе да дигне и само усрдна помоћ светога Петра, вернога Му помагача, олакшавала је донекле Његове божанске напоре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Деца се обрадују и отрче на брег где им је Петар казао. Петар сад дигне руку, махне на децу, а деца потрче, но кад су дошла већ близу њега, он онда прекрсти штаком, и деца се окамене.
Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету. Идући тако, намјери се на једнога господина (а то је био враг). Овај га пита шта тражи, а
Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена, идући тако по
да жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она
Један рече да не чине то сад, него ноћас кад се пробуде. Но чим дивови заспаше, дигне се старац па под ћебе метну самар и покрије га, а он побјеже на таван.
Она му се зачуди шта му је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: — Ма, жено моја, кажи ми што она гора гори.
Оштар Дан запише. Сјутрадан, чим је свануло, дигне се царев син и Оштар дан на пут. Најприје срете их дивља планина. Царев син пита: „Шта ћемо сад?
И он закоље дијете, па однесе и пошкропи камен њоме, и чоек одмах устане. Сад се дигне царев син и Оштар Дан у двор. Кад су дошли у собу, упита Оштар Дан царевића: — Шта то имаш на столу?
Тад га Оштар Дан прихвати руком, а дијете се макне једанпут, а послије се дигне. Царев син онда убије маћију, оца проћера, а Оштар Дан отиде по свијету опет чуда да ради.
Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истим хаљинама у којијем је трећи пут била,
Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу.
Она се сад дигне, упрти њега, и све ШТО је он за њу приправио, на своја леђа, па хајд̓ горе. Кад год је она зинула, он јој је бацио у
Ћипико, Иво - Приповетке
— Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци. — Биће да му је тешко руку да дигне! ...Сутра, у недјељу, пред велику мису, Дангуба са добивеним новцима покуша срећу на игру „под ногу”.
—Што да ме даље мучиш? Убиј ме овде! — Не убијају се људи без потребе. Устани! —Приђе к њему и поможе му да се дигне. Неко време, у зимњем сутону, стоје сучелице, један према другоме.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: О, извасио се он, дабогда! Чедо!... (Писару.) Молим запишите то што ћу рећи и ставите после нумеру. (Дигне три прста увис.) Чедо, заклињем ти се свим на свету да ћеш још вечерас бити потписан за Ивањицу!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе се опис прекида тачно у тренутку кад Аранђел дигне руку, на зиду се појави велика црна сенка и Дафина грозно врисне зато што јој се причинило да види Вука како иде по
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
мале, шумом укривене цркве са ова два младића и ишчекао да они прођу, само да га нечастиви не би довео у искушење да дигне своју вазда преку пушку. Но кад је сутрадан дошао кући, видео је покор и срамоту.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887. У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ (име му је Петар Томић) „Смрт долази, опомиње Да се на пут вечни
Измами нас тишина, ведрина, Завара нас далеко од брега, И ту с’ дигне као ала љута Бура наших, бура туђих страсти, Бездна зине да нас упропасти.
Гле, зар оно није слика света храма! Омладина скупљена на вел’ким школама! Кад затвори књигу, дигне другу бригу — Зна шта народ зида на њеном подвигу. Из душа си плеви коровљике мале, Теше карактере, диже идеале.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА и САРА доведу Евицу лепо накићену. САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је... РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица.
МИТАР: Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити. Добро упамтите од Феме како је зло кад прост оће да дигне нос нависоко. То баш тако личи као кад би крмача викала: „Молим вас, метните ми седло, мени то лепо стоји.
Краков, Станислав - КРИЛА
Речи се отегле као и тело. Покушао је да се дигне и наздрави металном чашом пуном пенушавог вина. Посрнуо је на малу клупу, и шампањац се пролио по неотесаној дасци
Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну. Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше. Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко спушта на очне капке и главу. Он клону, заспа.
Петровић, Растко - АФРИКА
био још антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у њему, изузев чежње ла дигне прави дом усред саване, било је то његово старање.
болести, це–це (тако распрострањене у Африци), када болесник, већ скелет и укочен, не може без помоћи ни да се дигне, ни да стоји.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у том
Тако туга срце вида, У вечити мир га смешта, Така туга није туга, Није силна, није вешта. То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија!
Што те крепи, ако клонеш, Што те дигне, ако паднеш, Што ти не да да потонеш, Што те чека да одахнеш. Кад ти срце ледом следи, Задахне те, да се згреваш,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла? Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо.
Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: — Кад мало даље, други лаф. Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад...
Објаснио ми је како ћу доћи до положаја. — Најзгодније је да пођеш сада по магли. Али чувај се да се магла не дигне. Тако је настрадао потпоручник Средоје. Враћао се са осматрачнице. Магла се нагло дигне, угледају га и убију.
Али чувај се да се магла не дигне. Тако је настрадао потпоручник Средоје. Враћао се са осматрачнице. Магла се нагло дигне, угледају га и убију. Да не би лутао, поведи поднаредника Грују, он је пролазио тим путем.
Ја се дигох да тражим Грују. — Наћи ће га она двојица. Не брините. А ако се магла дигне, не може му ни Бог помоћи. Гризао сам усне и ломио прсте.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар, Младо момче к себи дође, Младе нигди не налази! 1841.
Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл. Младо пржено пиле и мартско из Лизинга пиво, И к том млади Штраус: то је за Бечлије сласт.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Преплашена препелица негдје се у разору залепрша, дигне на крила, па се опет скрије у бледуњавожутом житу из кога бије влажна, пријатна свјежина.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ево да видиш, ако не верујеш! (Нагне се према господин-Жики и дигне пешеве од капута те му се види задњица сва улепљена црвеним канцеларијским обландама.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Одмаздом шине оног ко зада ми злед, Народе ми гони под моју моћ. На ме кад големих дигне се сила, Изнад њих дигну ме његове моћне руке. Растури горде, помете им смер Што тајно беху спремали мој слом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Гледај си твој посао. Продужи, продужи. Ја имам када и да причекам. И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тиква. Т. се употребљује за магично спутавање женских демона. Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т.
О томе говори и једна старинска песма (Вук, Пјесме, 1, 421): »Кад бјеше гором зеленом, Пушта се грана од јеле Да дигне Јане копрене.
Ћипико, Иво - Пауци
Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди. Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: — Господару, опреми и мене! Газда чита и даље и чини се невјешт.
Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.
Звони подне, одблесак сунца у очима газда Јово јаче осјећа, али неће да се са столице дигне: навикао да сједи до сата по падне, кад на ручак одилази.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и грајом, опијени злобом и пакошћу, смехом грленим и распусним, гледам их како се гурају ко ће од њих пре уставу да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а крвљу мојом да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Какве ме тамо очекују тајне? Има ли краја тумарање то? Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње: Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг - ништаво је све...
И ако мудри овај збор Неслоге дигне старе, Утопићемо братски спор У вино, у пехаре! Ал' ти се ломиш? Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Побратим Кеплеров лежи већ опружен под столом. Кеплер покушава узалудно да га дигне на ноге. Онај му, у осталом, рече да се на патосу дивно осећа.
Он избацује дело за делом, да се, поред тога, дванаест пута дигне балоном у ваздушне висине, опише та своја путовања и употреби их за своје чланке, предавања и романе.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И кад часак посљедњи стигне, Да смрт са земље и мене дигне, У вјечно жиће блаженог свијета, Гдје сваке сласти пролеће цвјета, Најстражње ријечи теби ћу слати: „С Богом о Мати!...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Буд тамо, код куће, нисам на миру од оног старог, оца ти — знаш га какав је: ни за шта, ма шта да је, одмах он кућу дигне мртве на миру не остави од вике и псовке — а оно и овде кад код тебе дођем...
Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе. Чим се дигне завеса, чује се наизменично песма слугу и слушкиња на разним местима, ма да се певачи и не виде.
(С поштовањем повлачи се у страну.) МИРОН (покушава да се дигне и пође јој у сусрет). ТАШАНА (зауставља га прилазећи му): Нека, дедо, нека, не мучи се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ујутро се први дигне, почисти пред кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази
Много шта је код нас узаврело... пази, дете моје, преклињем се ја, Нана твоја, знаш ти добро, кад пара дигне заклопац, онда је већ...
Зажмири Павле, гледа у онај земљани судић, и чека да му мати узме руку, па његовом руком обухвати касицу, дигне је и затресе: — Чујеш ли, како једва говори: не котрља се више ништа, пуно је!
Он удара, она ћути. Он баци столицу за њом, она дигне столицу и сама се њоме немилостиво удари, да би се болесник задовољио и смирио. Понекад, Јосиф је тражио да свира.
У степеништу, отац је дигне у наручје, и милује је, и обоје подрхтавају и ћуте. Сокина једина срећа. Прекине срећу Сока: „Пусти ме, задуваћеш се.
Мртвога Мију гледа доктор-Милутин, и сва болница: — Онолики дечак; сада, као оборен зечић... Савест... кад се дигне — џелат. Преживела је све то, како и мора бити, паланка.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше нове панталоне, дигне ножицу увис и дрекне: „Ја имам нове пипе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А да ниси ти, бре, рањен? — Нисам... — Откуда ти крв на руци? Војник покуша да дигне руку, тада пребледе, и забезекнуто погледа. А када му скидосмо блузу, угледасмо рану на мишици.
Коморџије простиру сламу да прилегну. А и шта би друго, кад је коњ у оним колима испред њих пао и више не може да се дигне. А једна кола просто здрускана.
Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали каишић, а тек замисли сад... У питању је био коњ!...
Сручише се у јаругу... Омаче се и коњ. Али се заустави негде на половини, покуша да се дигне, опет паде и оста лежећи. За њим други, али га задржа самар, диже се и оста стојећи.
Ама да ме само не згази коњ! Налети понеки пут, али се наједном заустави и дигне главу. Запамтила је животиња малопређашњи случај, те сада пази.
Баш за време ручка наиђе посилни потпоручника Драгише и рече да је његов коњ пао, и не може више да се дигне. Одосмо да видимо. Лежала је малаксала животиња, и тужно нас гледала.
Енглези, видећи га онако исцепана, даду му једно ново одело и нов шатор. Али Танасије дигне сутрадан шатор, разуме се, и прода га неким нашим официрима.
Мазговоци никако да се помире са својом новом улогом. Погледају мрко мазге, а ако нека дигне главу и почне да њаче, мазговодац је лупи песницом по њушци, и псовка му из срца излети.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зором, када се месец и сунце размењују, одлазио је старац Лука на пучину да дигне у сутон бачене мреже. Ој, како су се златиле рибе кроз танка окца мреже!
Свуда около њега пенило се и комешало море. Покуша Маријан да се ослони о лакат, да се дигне али није било у њему снаге ни колико у камену воде.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Можете. Отпевајте... Бар џабе бакшиш да вам се не да. МИТКА (Коштани): Ти само пој! А кој на тебе руку дигне, ја сам овде! КОШТАНА (почиње песму): Хаџи Гајка, хаџи Гајка Девојку удава... Ем је дава, Ем је не удава...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
све скупила камџијом, испитала их ко су и откуда, а онда бацила на земљу свој калпак и наредила да га дигну, па ко га дигне и метне на главу томе ће бити жена а остале ће побити.
Прва в ј е р о, потоња н е в ј е р о! И тебе ћу сјутра објесити са у н у к о м Змај–деспотом В у к о м. Кад се дигне к у к а и мотика, биће Турком по Медији м у к а.
Но кад се онда испред Васкрсенија у Србији дигне буна на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под кожу. Једва га којекако задржим око Васкрсенија, те препишем неколике
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Читаво село дигне онда вику на пољара да слабо чува сеоско добро, а пољар — куд ће, шта ће! — па по дјеци. Вија их штапом око живица и
Често се причало о старим устанцима, кад се дигне „кука и мотика“. Тих дана Јованче се често сјећао оних војника, који су под оружјем пролазили кроз њихово село.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка. ЗОРОВАВЕЛОВ СУД Код цара Дарија персијского тројица поближих од
И мало потом опет и одонуд изгони те претерује у другу побољу пашу. Каде их подобре угоји, онда их зове и дигне их из паше.
Докле је халат дотле и занат. Ватрени пламен увис дигне и пак се доле спусти, а човек добаљајући благо, никад отпочинка томе нејма.
А човечаска свака сила до времена је. По Давидову псалму, дигне се напре до неба, нешто мало пак после чак до пакла доле сиђе.
Њиха се, увис иде, с таласом о брегове ударањем љоска. Страх је и гледати што собом чини. Ал' каде ако колико дигне се у вис и хукне разливано се на стране, свога му хатара даље прелазити не може: докле му је Бог место уредио дотле и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сваку неправду учињену кавурима он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо. Тек се дигне до паше. Јаве га, а паша га одмах пусти к себи. Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.
— и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама — и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голêм капетал!
по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство. Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи! Седи си, бата-Таче!...
своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду. С кокошкама је легао, с петловима устајао. Био је штедљив.
“ И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а утом се и пробуди... Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући,