Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Рецимо чујеш или дође овака депеша преко општине: капетан друге класе Ђорђе В. Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају том и том, тога и тога дана, о чему известите његову породицу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ама, другарице мајко, што си тако недоказана. Ја честито не знам ни своје другове из дивизиона, а камоли ћу познавати тамо некаквог Деду из богзна кога ... — Из Хорозовића, драги војниче. Село Хорозовићи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је и он одржао говор и рекао да ће сутра вршити смотру командант дивизиона и пука. Логор има да се уреди, штала очисти, топови орибају, коњи отимаре, и сто других наређења, да сам се чудио
— Наравно — обрати се потпоручник нареднику — овако је требало да одговори команданту дивизиона. — Као да је хтео рећи: па би се све сручило на нашу главу. Нареднику су поигравали мускули на вилицама.
Очекује се смотра коју врши командант дивизиона. Наскоро се узмуваше око суседне батерије. Разлеже се команда и људи као да се следише.
Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
Зачудо, топове нисмо равнали. Али командант је разапео шатор на најкаљавијем месту, тачно према средини дивизиона, како то правило службе наређује.
А тамо напред се нешто одиграва. Рапортирају ордонанси и опет се враћају. Одјаха и командант дивизиона. Када се врати, он одазва командире батерија. Тек пошто се ови вратише, пук крете.
А зашто све то кад је живот леп?... — Командири, напред! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком. За њим пођосмо и ми, али се ипак заустависмо на извесном одстојању.
— Осматрајте брже, сви осматрајте! — викну усплахирено командир дивизиона, — Ено га! — узвикну водник четврте батерије, и приђе командиру да и њему покаже.
— Нека командир пете батерије креће одмах! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. НА ДОМАКУ ПОГЛЕДА И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА Требало је изићи из ове њиве на сеоски пут, али је пролаз био рђав, те смо
Чудимо се ко ли нас је то водио ноћас и како се тај снашао по овој мрачној ноћи. Наиђе командант дивизиона и приђе командиру. — Наредите да се војници прикупе. Нека код коња остане само по један возар. — Батерија мирно!...
— окрете се командант командиру — окрените батерију налево-круг и крените у правцу Јастрепца, где ћете ући у састав дивизиона.
Одмах дође командир. Ту се створи и командант дивизиона. Несрећна животиња, онако уплетена, лежала је немоћно у прашини. Командант је колутао очима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Јаве ми пре месец дана да ће доћи да ме обиђе командант дивизиона артиљерије. Врши човек инспекцију... Знаш!... — Коста намигну, а потом запали цигарету.
Још мало па ће почети да свањава. На путу нас је сачекао командант дивизиона, под чију команду потпада сада пета батерија. Командант је зауставио батерију усред букове шуме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога дивизиона. Један од оних спроводника прича да је шрапнел ударио изнад самог топа и побио сву послугу.
— Па добро! — рекао је невољно Краљ и пођосмо на осматрачницу дивизиона. После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима...
Тешко ми је што народ толико гине. Иза артиљеријске осматрачнице сјахали смо, и Краљ уђе у заклон. Командант дивизиона је објашњавао Краљу линију наших и немачких ровова.
Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се. Говорио је командант дивизиона како нам немачки аероплани непрекидно досађују, јер откривају наше положаје њиховој артиљерији.
Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали каишић, а тек замисли сад...
Угледах баш и њихову батерију. Дохватим слушалицу и затражим одобрење од команданта дивизиона за паљбу, како бих заштитио наше пешаке.
Идемо ли кући, или офанзива? — Нити кући, ни офанзива. Рећи ће вам командант дивизиона — и уђе са ађутантом у своју собу. Штаб дивизиона био је смештен у једној шупи, облепљеној блатом.
— Нити кући, ни офанзива. Рећи ће вам командант дивизиона — и уђе са ађутантом у своју собу. Штаб дивизиона био је смештен у једној шупи, облепљеној блатом. Унутра је горела плехана пећ.
Унутра је горела плехана пећ. У једном углу налазили су се црни сандуци са архивом дивизиона. Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“.
За све време док није прошао и последњи војник дивизиона, потпуковник Петар је као стражар стајао на улазу у клисуру. Око подне наиђосмо на нека насеља, дрваре.
— Која је то команда? — запита потпуковник Петар. — Штаб дивизиона, господине потпуковниче. — Води ме тамо! — обрати се једноме војнику.
Официр је сигурно командант дивизиона. Он је дурбином осматрао положаје. Када нас угледа, чисто се обрадова. — Но, хвала богу!