Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Није се видело звезда ни месеца. Густи облаци дима скриваху та небеска кандила да се тим боље покаже дивљи елеменат, који у бесу своме све прождираше што је сиротиња годинама у зноју лица свога подизала.
Цео тај предео узвишен је, дивљи, рекао бих да у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пође оно готово мирно пред њима. — Бог и душа, ово је дивљи човек! — рећи ће један. — Неће то бити дивљи човек, него дивље дете! — додаде други. — Јамачно, дете...
Пође оно готово мирно пред њима. — Бог и душа, ово је дивљи човек! — рећи ће један. — Неће то бити дивљи човек, него дивље дете! — додаде други. — Јамачно, дете... Човек би, ваљда, био већи. — Шта ћемо с њиме сад?
— Ето шта, видиш! — одговори поносито онај што држи појас. — Дивљак! — Дивљак! Какав дивљак! — Видиш какав! Дивљи човек! Само мали, још дете. — Ала, брате!... Неће бити!
Било је ту ваздан нагађања. Кмет мисли да не буде друга кака ствар. Ћата мисли да је Дрекавац. Сељаци — дивљи човек, и ништа друго.
бирова с писмом капетану да се у Космају нашла необична зверка; нико не зна под сигурно шта је, али ће јамачно бити дивљи човек.
Да је каква ситнија и обичнија ствар — ласно би; али ето кмет јавља да су људи ухватили у Космају дивљег човека! А дивљи човек, боме, није ситница.
— Хм, хм! одиста га нема! — Па шта ћемо сад? — упита кмет. Ћата се опет замисли, па рече: — Хм, дивљи човек!... Опасна звер!... Гледаћемо! — Да га потражимо, господине! — вели кмет. — Неће бити далеко.
таквих зверова било у овом крају; како је врло опасан и може осакатити човека, и, напослетку, како сви мисле да је то дивљи човек!
И ђавоља трага отишла чак у Космај. Тамо га негде натрапали сељаци, па дигну вику »дивљи човек!« а онај лудак примио то за готово, као да никад није видео мајмуна! — Може бити и није — рече секретар.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А што ја? — Па је л' ти казала да си јој украла белензуку? — Е, а зар теби није казала да ти је муж дивљи поп? — Па казала је и Мирјани да је се довела из глади! — И Велинци да је родила копиле!
Африка
у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца када га белац сретне, његов дивљи скоро умоболни поглед, фаунско црно тело, страшно прљаво, и улепљењо блатом. На реци Зазандри затиче нас ноћ.
Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Природно је да су ту људи људождери, дивљи, неукротљиви; да су њихова веровања на најнижем ступњу. Требало би да се они, где год и дођу у додир са цивилизацијом,
Они су мирни, тихи, музикални и сензуални. Њини суседи Лоби, који су голи такође, који такође нису људождери, дивљи су до крајности и њихов крај још није покорен. Са белима су у сталном рату и отровне стреле не напуштају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Грк му рече да Петар и није био за Росију. Зна он, Трикорфос, Москаље, добро. Дивљи су и необуздани, а још луђи кад јашу. У Кијев, каже – нек извине Исакович – треба само дивљи да дођу.
Дивљи су и необуздани, а још луђи кад јашу. У Кијев, каже – нек извине Исакович – треба само дивљи да дођу. Петар је танак у пасу, као девојка, а леп као девојка.
Маршеви су били дужи, команданти немилосрдни, коњи дивљи, сан краћи, јело шта се нађе, а кад се маневрисало, ишло се, до глади.
Црњански, Милош - Сеобе 1
на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на која почеше да се, изнемогли, успињу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
26. Де си, Микле, де си сада, Куд се деде и изгуби? Какви тебе јад савлада? Да л' те дивљи злотвор згуби, Да л' те дегод жива крије? — А све једно, тебе није! 27.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке. Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: — Држи! не дај!
Сад му Милош рече: — Био је овдје млади дивљи јарац, који ми рече: — Реци, вели, своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се огледамо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То је, у ствари, љубичаст рубац епилепсије, што гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури,
Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес! Истога трена заигра муња, планула снагом свом, просу се блесак, а за њим тресак, удари моћан гром.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не требује царство нељудима, нâко да се пред свијетом руже. Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: „Држи! не дај!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће. Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете!
Људи божји, ала сте дивљи! На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне: — А да што смо него дивљи! Ми смо, болан, кâ звирад!
Људи божји, ала сте дивљи! На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне: — А да што смо него дивљи! Ми смо, болан, кâ звирад! Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. — Па онда још ништо — настави Стипан.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Небо ми у главу већ звезду зарива Са шиљбоком једне мисли као глечер. Наслоњен на дивљи мирис (ваљда пласта) Слутим неки додир што ми вреба раме Невидљивим крилом меким ко у ласта.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда прилазе искежени, разјарени, дивљи људи. — Туња тијета. — Тунга тијета. Мир шућур. И чопор крешти, превија се, урла и стеже мртвачке кошчине петорице
и пуном прашине таванићу над кафаницом, шесторо нас је лежало, све један преко другог, и слушало, мучећи се, онај дивљи, језиви и ледени лавеж који се, с малим прекидима, упорно настављао.
Све је замрло, све. Само пас нашег суседа, везан у дворишту до нас, кобно и промукло урла, те се његови дивљи И злослути тонови топе у самим мојим грудима, и пуним рана и пијаним од неизрециве сласти освете.
усред музике, вриштања, алкохола, дима од дувана и пољубаца, оне рашчупављене косе, они разблудни покрети, онај дивљи пламен страсти у лудачкој граји теревенке, све то, и усред тога некад чиста и чедна, после пропала и некрива Каћенка,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
небеске висине, те аждаја, кад падне на земљу, сва се на комаде разбије; а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: — Држи! не дај!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну за величанственим сунцем које треба да се појави.
Ћипико, Иво - Приповетке
— претрже причање, разумјевши да ме то занима. — Овога сам ухватила натраг мало дана, стога је тако дивљи, поносит. О, умекшаће се!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ма узми на радост дивљи поклон мој, Неугледну огрлицу суху Од мртвих пчела што у сунце претворише мед. Мандељштамове пчеле, као што видимо,
Сигурно је да то сам Станковић није; није он ни „дивљи“, ни „сирови“ таленат, као што се говорило. А није то поготову она веома профињена староварошка култура из
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
године у приказу Нечисте крви, да нико није „дао тако сирове и сурове млазеве живота као овај дивљи и велики варварин”. 188 Тако мисли и Радомир Константиновић када 1954.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чудан је Шар са својим гредама и огранцима. Крепак је његов не само дивљи чар, но и снага која још држи истрзане остатке старине наше.
Арнаути почеше да се згледају. Само Кариман Кошутан стаде да грицка своје усне, да подрхтава у лицу и зелени: кроз дивљи свој наслеђени нагон он осети, он једини у свој овој гомили, да је ово само страшно презирање, упућено њима, и да је
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица. Изгубио сам те у ноћи подземној далеку ја дивљи ловац звезда кривотворно суочен са неистином, непомирљиви спавач уочен од судбине, ја чије сузе сада низ туђе лице
Краков, Станислав - КРИЛА
Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди. — ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега.
Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи. Трупови су по земљи све чешћи. Рика је све јача, бешња.
Петровић, Растко - АФРИКА
у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца када га белац сретне, његов дивљи скоро умоболни поглед, фаунско црно тело, страшно прљаво, и улепљењо блатом. На реци Зазандри затиче нас ноћ.
Пролази четврт часа у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Природно је да су ту људи људождери, дивљи, неукротљиви; да су њихова веровања на најнижем ступњу. Требало би да се они, где год и дођу у додир са цивилизацијом,
Они су мирни, тихи, музикални и сензуални. Њини суседи Лоби, који су голи такође, који такође нису људождери, дивљи су до крајности и њихов крај још није покорен. Са белима су у сталном рату и отровне стреле не напуштају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу.
Турској госпоштини иде у интерес овај дивљи фанатизам, ова бесомучна мржња и она их подржава и употребљује ове ратоборне дивљаке као жртве, да помоћу њих одржи
« А ти, сама чудовиште, правиш то и од човека у кога се уселиш. Ствараш: »Уместо срца гују, Уместо душе бес, У оку дивљи пламен, У руци самокрес.« »На челу тешки облак, На уснам' тешки смех, У смеху црну клетву, У клетви црњи грех.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Рука ми се натраг трза, — Тај обичај кује бес. Ох, што нисмо сада онде, Где је „дивљи“ обичај; Место гроба кроз ломачу Јурне пламен, сине сјај, Ја бих смело потпалио Тај жртвеник, одар њен, Да
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ ЈЕЛИСАВЕТА: Ти буди стена! Нек’ се о твоје груди раздробе Пучине мукле бесни валови, Робова твојих дивљи синови. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И тврда би се стена разбила. — ЈЕЛИСАВЕТА: Само не тврда воља, Не мушка реч!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
И НОЋ 36 ДАФИНА 37 ДЕТЕЛИНА 37 ДИВИЗМА 38 ДИВЉАКА 38 ДИВЉА ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ КЕСТЕН 39 ДРАГУМИЋ 39 ДРЕН 39 ДУД 41 ЂУМБИР 42 ЂУРЂЕВАК 42 ЕНДИВИЈА 42 ЖАЛОСНА
р. (ГЗМ, б, 1894, 375). ДИВЉИ КЕСТЕН Роѕѕкаѕтаніе (аеѕцулуѕ хіппоцаѕтанум). Дивљи кестен. Да може бити сеновито дрво, види се из обичаја да се
р. (ГЗМ, б, 1894, 375). ДИВЉИ КЕСТЕН Роѕѕкаѕтаніе (аеѕцулуѕ хіппоцаѕтанум). Дивљи кестен. Да може бити сеновито дрво, види се из обичаја да се сади на гробљу (ГЗМ, б, 1894, 154).
(СЕЗ, 19, 99). ЗЕБРИЦА Мауерпфеффер (ѕедум ацре). Зебрица, јарић, дивљи ориз (Шулек). Соком од з. лече се брадавице (ГЗМ, 20, 1908, 352). ЗИМЗЕЛЕН Иммергрüн (вінца мінор).
ТУРЧИНАК Клатѕцхмохн (папавер рхоеаѕ). Турчинак, булка, дивљи (пољски) мак, црљени чоек, црљени кукурик, фратар (Шулек). Три цвета т.
Ћипико, Иво - Пауци
и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу тијелу. Он тада, ознојен, бијесни...
Газда Јово опази да наш народ није баш рђав, није изображен, нема школа, још је дивљи, — треба га просвијетлити!... — К просвјети допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи, —
Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон. Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и кркљанац око себе, наставио да тумара по ливади, погледа прикованог за траву и да тражи бели слез, коњски босиок, дивљи сирак, млечику, да вади корен коприве и све друго, сав онај сијасет тих биљчица.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са древних, високих гора водопад потече брујом И тихе потопи равни планинском, сребрном струјом. Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету
Проклетство с форума грми. И шума копала њини' Претећи к небу се диже и блиста на висини. И дивљи Гал, и Јелин, и Сармат, и сила робља, Кô тучне статуе Крона помамно стресају копља И већ, у дивљој страсти, без нежне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Истина, његова стара стабла, - липе, дивљи кестенови, борови и јеле, - сада су још већа и лепша него што су некад била, али у њихову дебелом хладу воде борбу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад се колонијица разврежи и оновчи, домородци омрзну и куну наметљивце и туђинце. „Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме! отимају права, и рад, стичу!” — „И побеђују нас бољом културом — ваља признати“.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Спочетка помисли овај да је какав дивљи мачак који се на две ноге к њему приближује, но замало се увери да је то Адамов потомак, и обрадује се надеждом да ће
— У тој мисли потрчи на њега, а наш дивљи мачак тако се уплаши да је сместа на земљу пао и Роману три сата посла учинио да га к себи поврати. »Тко си ти?
вреда учинити, но да ће га по дужности сердарској јошт и од беде, ако му се која пригоди, бранити; на које наш дивљи мачак устане и почне се смешити.
дівідіерен, из лат.) — делити (у матем. итд.) ДИВИЈИ (заст.) — дивљи ДИЈЕТА (из новолат.) — сабор, скупштина; дневница коју добија члан каквог сабора, скупштине ДИОГЕНИЗИРАТИ —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од друга ти булолеје, то ако држиш се да си божији човек разуман и мудар, а ти призови га к себи: није он скот ни дивљи звер, човек је ка и ти, може се уразумити од многога лепа ти говора.
му је врлиња, ако за времена није разлико свачему учен и с уздом наказат да је под човеком и кротак, а не бедујаст и дивљи зазирац и плах.
У винограду је вашем отпрво чинио штету дивљи вепар и озобљивао га је излазећи му на њега из луга. Овце су вам клали и јели вуци.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.