Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива остала.
Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега плакати, Дивоња га пита: — Шта ти је опет, Милошу, зашто плачеш? Сад му Милош рече шта је и како
Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати се чврсто за рогове, а мој ти Дивоња угоди преко
Данас ми је пшеницу опасао. Милош почне плакати, а јарац му рече: — Рециде своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се огледамо. Тако јарац и оде.
Сад му Милош рече: — Био је овдје млади дивљи јарац, који ми рече: — Реци, вели, своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се огледамо.