Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сељак се после тога опет обогати. МИЛОШ и ДИВОЊА Тако био један човјек па имао сина Милоша, једног вола Дивоњу и жену.
Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио. Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче. Дивоња га погледа, па га запита шта му је и зашто
Сад она рече човјеку нека одмах закоље Дивоњу, али човјек не хтеде на то пристати. Но жена почне сваки дан наваљивати и досађивати, те човјек најпослије мораде
Зовне он Милоша, па му рече: — Сјутра ћеш узети штрањгу, везаћеш Дивоњу и одвести у шуму, па ћемо га тамо заклати. Милош одмах оде Дивоњи, и стане код њега плакати, Дивоња га пита: — Шта
Сјутра рано устане отац па почне будити Милоша: — Устај, Милошу, да идемо клати Дивоњу. Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати
Кад предвече, ал' ево ти пред пећину младог дивљег јарца, па викне Милошу: — Милошу, чувај боље свога Дивоњу, јер ако га ја ухватим нећеш га више видјети. Данас ми је пшеницу опасао.