Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
невесто! Ах, Томчо! Ах, пусти сине! какву ће сутра да грли! — Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка. И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље,
Што отуда (споља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?... — О, о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу. Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.