Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Насмеја се Арса и каже: ,Тако носе сви крштени цареви, а не као ваши Турци!’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак. Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу. Догод ми је не донесете, мислићу на вас, само на вас.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер сматраше на себи укор, и презир од народа и гнев од Бога, догод буде свети лежао у туђини и ван свога народа. Науми, зато, да сам оде до цара и добије своју прозбу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Турке узбисмо, Што могосмо, оно одбранисмо, Али Цвету, али злато твоје, Уграби нам пусти Радивоје, Проклет да је, догод света траје, Ова љута рана од њега је.“ То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти.
34. Овако јесте красно оно место, Вечерњи онде таки јесте сјај, Кад свако вече ићи нисам престô, Догод премалећа трајао је крај.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И после, мајка јој са женама из комшилука, ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант. Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! Ох ох!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече. И не смири се догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене
А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају, Софка не сме да прекорачи, догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Краљ је ту своју кћер проклео да се у змију претвори и тако остане чувајући то благо, догод људско не пољубила лице. Ова се дјевојка доиста у змију претворила и остала чувајући благо.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав ваш У Лајпсику, 1783,
Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија догод не очита и оно што ће следовати.
” Мал[еница]: ,,Пак докле ће тај обичај дурати, господине?” Еп[ископ]: „Догод је воља људи и народа, који да не дају и на се не намамљују, парасили би се и калуђери прошње и узимања; а Док се год
Како једанпут народ рекне, нашто су калуђери? Што ће нам? Ту ти је с њима; а догод и[х] народ [х]оће, ваља и[х] трпити.
Но, зна се и ово: да тешко оном општеству гди се никакво исправљеније не уведе догод не соизволе и не усхоћеду и касапи, и бакали, и лончари и прочаја.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би довршио чича...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На то питање не могох одговорити догод не допуних и не проширих своја знања, донешена од куће, јер сам, као и сваки други Грк, био вичан да рачунам само са
Од свих побројаних филозофских школа најмилији су ми хедоничари. Догод живиш, веле ти мудри филозофи, уживај у живљењу, али увек са мером“. Он испразни бокалче до капи.
А оно што посматрамо, то је само објекат нашег схватања, изазваног нашим чулима. Догод смо на њих упућени, личимо на људе, збијене у једној тамној пећини да онде не могу да мрдну, ни своју главу окрену.
Ево, дакле, овде почиње Месец да улази у Земљину сенку, док се сасвим не помрачи. Он остаје тако потпуно замрачен догод на другој страни купе Земљине сенке не почне из ње да излази.
на штету католичке истине, одлучила је Света Конгрегација да се дела Коперника и свих осталих што уче исто забране догод се не исправе. Због тога се сва та дела овим указом забрањују и анатемишу“.
Убрзо затим седоше сви за трпезу и осташе ту у својском разговору догод Њутнов часовник му не даде знак за полазак. Он се срдачно опрости са свима, обећа да ће опет скоро доћи, седе на своја
Онда забрави врата своје собе и сеђаше онде, забављен својим опитима, данима, од јутра до мрака, догод му Сунце шиљаше кроз ону рупицу танак сноп своје светлости у замрачену собу.
„Хајде с’ милим Богом! - За мене не постоје више, нити ћу се на вас обазирати. Догод не свршим и не објавим своје велико дело, како га замишљам, нећу се појављивати у јавности, па лајали ви и урлали“.
“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!“ Седимо још подуже у пријатељском разговору и прелиставамо књигу минулих времена.
У свим тим случајевима показало се да, догод примичем примарно коло, везано са галванском батеријом, оном секундарном колу, везаним са галванометром, тече кроз то
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Тако је то од бога. ДАРА: Кад бих то знала! ЖИВКА: Е, па нек смо живи и здрави, па ћеш знати и то! ДАРА: Догод се не уверим, не верујем, па ето ти! ЖИВКА: Е па уверићеш се!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату. Ви не можете ока да одвојите, догод се не угаси и последњи сунчев зрак.
Ја му захвалих на свесрдном дочеку и хтедох поћи даље. Ал’ га се не могох отарасити догод му не запретих шамаром. Шта тај дрипац све не уображава!
Ту обично заседнем, између Партенона и Ерехтејона, на један претурени трупац стуба догод ме оданде не отера звоно које вечером даје посетиоцима знак за одлазак. Штета што се онде не може ноћца сачекати!
Додаде овом опет оно време обилажења, па доби један даљи тренутак. Тако је радио све даље догод није исцрпео временски интервал Тихових посматрања. Онда је расуђивао овако: Сунце стоји - у то не сумњам - на миру.
епохалне проналаске из оптике, и толико га озлоједила да се зарекао да неће више ни словца публиковати о том предмету догод Хук живи. Са Хуком је тешко изаћи на крај.
и физикална чињеница да се водена пара, изложена притиску, може кондензовати тек при температури мањој од 364 гради. Догод је, дакле, температура доњег слоја Земљине праатмосфере била виша од ове, није ниједна кап воде, кондензована у
Тај процес траје, у том смислу, догод звезда није стигла на највишу степеницу Б. У таквом стадију развитка, а непроменљиве светлости налазе се, на пример,
ту мучионицу, хоћу рећи учионицу, и дивио се њеним педагошким сретствима, особито оној ћелији у којој питомац мора, догод је онде, стојећи да спава.
Кров опустеле куће прокисава у тајности, а нико то не примећује догод ја не дођем и не видим шта се догодило. Онда морам да мењам рогљеве, олуке и целе делове крова.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Чак, штавише, школа и брак имају и пуно заједничких особина. Тако, на пример, у школи, као и у браку, учиш се догод си жив без наде да ћеш што научити; и у браку, као и у школи, има строгих и благих професора, тешких и лаких предмета;
онда стручни гласник службеника истог ресора у коме сам и ја поче отворено да пише: „Не може бити напретка овој струци догод се у њу увлаче и људи који су свршили универзитет!
– придружује се Радоју Милорад Митровић – познајем ја њега добро; тај ће се пребацивати из генерације у генерацију и догод буде могао подваљивати и нама и Богу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не би довршио чича.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У један мах обгледајући где је слабији град до трист хиљада што их паде мртвих! И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети.
И срдце му задрхта за њом. Дотле није од своје жеље одстао се догод је није к себи добавио и био је шњоме. Пророк божији и то упослова! Бисер паде у блато! А крошто то би?
И преслушаш обнехатиш се, не мариш — опет и опет она те боцне кано шилом, нити одступа никако догод и не издахне човек. Свуд је она уједно шњиме.
Пак већ и они одоше својим трагом. И то тај намењен аспатар Листрије све и мотре што су чинили и што ли су говорили догод се и расташе. И о том кано да је уплашен, тако се промени у лицу своме и био се устрашио.
Седе он на голој земљи у долини, заповеди клати их ка овце пред њим; дотле их клаше догод сав до врата му огрезе у крви.
Ама тому свему криво је много свакојако слатко једење и Много лиће, јерно из тога се коти и множи блуд у човеку и догод од њега не истече напоље не може своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива испод
и послују докле год находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопавају у добину и траже има ли јоште што догод до једне мрве све не поваде, и тако се већ махну, те другу пак изнова започињу.