Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Но бићеш неверан и болу и срећи; Сумња ће ти дојку отровану дати; И без топле вере ти ћеш мене звати, И без праве сумње мене се одрећи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’“²⁴ Одбијање детета од сисе, у Гружи, врши се на следећи начин: „Мајка умести бушан колач или погачу, па провуче дојку кроз колач и последњи пут подоји дете, пошто му да дренов прутић да држи у руци. Дете се најрадије одбија у петак.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је... Осети само бол и ништа више.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зима је стресла, хитро је обукла чисту кошуљу и, пре но што је почела да припасује сукње, узела је у руку десну дојку па се, гледајући у крупан, таман вршак са смеђим колутом на купастој белини, насмешила, друкчије него обично: није
„Пуна ће му уста бити“, помислила је замишљајући како јој влажна и мека детиња уста цимају дојку и жудно пију млеко. Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна. Неколико тренутака трнула је у малаксалости.
изубаданом. Привидело јој се да звезде светлуцају на самом крсту, па је свом снагом притиснула леву дојку не би ли смирила срце и сачекала мајку да сада она пође напред.
Отворена уста као да му се смеју. Чикају га тишином. Свете му се. Модрикасте усне. Отишла? Шаком поклапа леву дојку и благо је притиска да чује...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли. Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И само и само смежурава рука о дојку. Не гукну, сејо, новорођенче на њој. XИИИ А блуду под прозором, тик ту, врта се мало зачепрљало.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прутић да држи у руци, а она провуче дојку кроз бушан колач или погачу (СЕЗ, 58, 1948, 266). У Алексиначком Поморављу, у М.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Сви путеви воде у државну службу. Обрати се мајци држави и подојиће те. Свакога двадесет и шестог пружиће ти дојку, а ти само наслониш усне и срчеш и ни о чему не бринеш. — Али — буним се ја — зар се баш мора у државну службу?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мој сестрић мали плаче, И плач му је химна небеска, Мој сестрић кад сисајући дојку мласка, То сама сома капље из облака, и јаче Заструји живот: Изасланик пролећа тек пред подне смилује се, И онда се
Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне руку Па помилује дојку и грло бело: И зарије се у тебе сав без бола.
Немилосрдно онда уједао бих је за дојку Она отклонила би ми главу и не би разумевала тај бес Миловала ме по челу и ужагреном увојку А ја сам сумњао већ грозно