Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Готово сам био досадио жени вјечитим запиткивањем: — Долорес, јеси ли сретна? Јеси ли задовољна? — А она је доиста била задовољна.
— „Јест — знала би надометнути Долорес с благом шалом, — али само онда кад се туђе задовољство подудара с твојим”. — А одмах затим побојала би се да ме није
Напротив, прилично сам се гризао што тако бива. Али је и даље бивало тако. — Долорес, ти си моја жртва! — осјетио бих потребу да јој кажем, за краћих утолина кад бих се смирио код куће.
— Ја сам као дијете! Беспомоћан и неодговоран као мало дијете! Ја не знам што бих и како бих у животу без тебе, Долорес. Просто бих угинуо, као слијепо кученце! Ти си моја дадиља. — Бпyће бих јој изљубио обе руке.
— Ето, чак и цијену моје искрености плаћаш ти, Долорес, а не ја! — Поново бих јој пограбио и изљубио до лаката руке, свесрдно, из дна душе.
Није ли и тебе већ заморио тај живот?” Дошло је и то. Сасвим неочекивано, Долорес је наслиједила малу вилу и дестилерију у приморском градићу.
Да отргнем Долорес од њених мисли, испричам јој анегдоту о пјеснику боему, Русу, који је добио главни згодитак на лутрији па пошао да то
— Ми смо у бољем положају утолико што не морамо носити собом ракете, — осмјехну се Долорес. — То је у нашем случају обављено већ раније. С обе стране пута ливаде пуне жутих и љубичастих цвјетића.
Главно је да су испливали живи. Одмарали смо се под одрином у наслоњачима од прућа. За Долорес Петар је довукао из своје канцеларије платнени шезлонг.
Знао сам да не ваља одвећ кратко пресијецати то извињавање, лишавајући је на тај начин њене готово једине теме. И Долорес је схватила да је то обред. Припитивала ју је за неке рецепте, а то је отворило нове могућности разговору.
А њен одлазак поново је попраћао цилик високих чашица. Мају је савладао сан. Наслонила образе на сложене руке. Долорес се опрости и пође с њом на спавање. Домало се и домаћица појавила на вратима са свијећом у руци да нам зажели лаку ноћ.
Из сусједне собе већ се био огласио предјутарњи кашаљ домаћице. Тихо сам се свукао да не пробудим Долорес. Лежала је мирно склопљених очију Помислио сам да се можда само претвара да спава.