Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
са собом предвечерње тишине језера, његов зимски оквир од иња и, можда, слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана чамца. — А куца? Хоће ли ту бити и нека стара куца, трома и вјерна, пуна преданости и туге?