Употреба речи доплива у књижевним делима


Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се. Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа! Једном си ти мени помогао вративши ме у воду. Сада ћу ја теби. Пењи се!

Ћипико, Иво - Пауци

— рече нагло и извуче туњу из мора. Иво се на те ријечи смути и више не проговори. Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао. Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече. — Одавде ти нема одласка. Али, још и не заврши Цар реченицу, а ка Капљици доплива риба, отвори уста и викну: — Улази! Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку!

— Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу. Лизну он мало воде, али како да се умије није знао, па замочи читаву главу у поток.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане. Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности