Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— О, Створитељу, колико си добар! Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... Па заћута и заклопи очи. Дисала је тешко и испрекидано.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
” Алка у жестини границе не зна. Тепсију прода чивутину будзашто, само да је Марко не добије, ако му је суд и досуди, бар те исте да нема. Чивутин оде у Пешту, па тепсију прода. Марко се са Свилојкосићем светује.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ви сте узели госпођу Рину у уверењу да Марић није жив; ако се, међутим, њему досуди жена, то значи да је он жив, а ако је он жив, онда оде цела „Илирија” дођавола.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја да Вам кажем на то ударајте. Јер, видите, ја нипошто нећу да се кунем, иако сам, додуше, све уредно платио. Досуди ли суд њему заклетву парница је изгубљена. Зато вам кажем. Само ударајте на застарелост.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Не бој се, него хајде кадији па му реци: „Када ти мени осуди да дам толике паре, барем ми досуди да ми она жена мога сина поврати“.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Кате пако зна своју: Дангуба има нешто свога, па, родивши дијете, тужи га суду, а суд досуди храну дјетету и њој одштету, те оно мало што имађаше однесоше му, како он ваљаше „на правди бога, да с његовим подмире
Ћипико, Иво - Пауци
Одвјетник Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.
Уби га на мјесту кад суд не досуди како он мишљаше да је право. Из мисли трже се, јер унук, мали Илија, затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази и виче): Хата ми седлај! Улази Ката. КАТА Шта се од моје куће ово начини? Ох, Господе, што ми оволико црно досуди и писа? (Куне): Ох, синко, синко, суза те моја не стигла. О, проклета Циганко!
наружих, кога оговорих, кога сиротог не нахраних и не напојих; коме лоше помислих те ми оволико, Господе, црно, црно досуди? — Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?... (Одлучно): Да кунем, ох, да кунем!