Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
су са муке; Како доше, свак викну јунака: „Ето зором и амо Турака, Све су српске чете поломили И све кланце амо доватили!“ Мало било, ето још двојице, А за овим опет четворице, И свак виче: „Ето нам Турака. У збегове слаба и нејака!...
Ите Срби, јечи гора тавна, Ал' су други прошли туд одавна, Ст(р)анпутицом крај града удрили, Украј воде путе доватили, Ту запали дивно у потају, Ако б' Турци тели завичају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— О, да, и још како је био добро жив, све док се у Доњем Лапцу не поклепаше на пазару због нечије овце. Доватили га по глави као неким крампом, ћускијом, чиме ли. — Богами су га лијепо почешали — добаци неко с одобравањем.