Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада, наједанпут, његова дрхтава рука јако притиште слушалицу и он се одазва па се укочено загледа у земљу и побледи. И тако запрепашћен и смртно блед
Милићевић, Вук - Беспуће
шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту. Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима. Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Откако, у шестом веку, кренуше хода дрхтава Иза Карпата — доспеше до најдаљих држава. Отиди у Токио, у Бостон, у Рим ил у Остенде, Свуд ћеш открити траг бар
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Овде треба сви да донесемо, а не да узимамо... Имам ја пара, не ме жалите!... И дрхтава рука старчева снажно извуче из недара прљаву пртену кесу, па ми је баци на сто. — То су лире и дукати.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама, шта ћете ви, људи, од мене?! Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло пробијала је дрхтава узнемиреност. — Па онако смо се, оче прото, мало наврнули... — Ама како сте ви ушли да вас пас не опази и не залаје?.
кроз овај пријестони град наших заборављених, несрећних владара, увијек су ме обузимали ледени трнци и чудновата дрхтава језа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одмерава вас, пажљиво испитује да ли сте сви довољно плачни. Шета се жилави старац, дрхтава шиљата утвара. Гељуца пун сипње. Млитава матора курва.
Да кажем да је ноћ била јулска, запарна, дрхтава од густих мириса покошене траве, блудна од жабљег крекета и многогласног брујања цврчака са великим жутим месецом на
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нигде се није видео човек... Опет два пуцња један за другим. — Извиднице — рече неко. Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
све шупљине, нема више ни дубоко плавог ни планине, само: кркати, хркати, чмавати и гроктати, бити гнусна, огромна, дрхтава плазма: а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.