Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
!... — Сиромах Мојсило оде питати се за здравље са својим старим познаником, који је још у Београду на занату с њим друговао. — Па како, како?... — поче познаник даље распитивати. — Хеј, хеј, ала лепо беше живети у Београду!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али овако!... Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!... Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Стево рече: — А седамдесет је мени и кнезу и овијема, а он је друговао с нашим оцевима! Пуро Мијушков дохвати Мргудову колајну и запита ускока: — Умијеш ли читати српски? — Не, но руски?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Е, шта се ви, опет, љутите? ШЕРБУЛИЋ: Шта се љутим? Док су били Маџари, ко се више с њима мешао и друговао него ви.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је био човек без икакве равнотеже у духу, пуст и пометен, и Вук Караџић, који је са њиме друговао, писао је за њ да је пошкропљен »лудотворном водом«. ОПШТИ ПОГЛЕД.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тамо на високо, Гледа дугу и те муње лаке, Сунце, звезду и рујне облаке С кима био, с кима живовао, Живовао, дивно друговао. Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Брат им Венцел, увијек слабуњав и размажен, друговао је сад с њима почешће. Дјеца га нијесу мржјела, али бијаху опрезна с њиме, знајући му лукавство.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Па ваљда знаш како син треба да се опходи према оцу“, рекао сам му. „Мој покојни отац је само са чобанима друговао. Причало се да им је често од свога брашна и погаче месио. Са мном је разговарао тек кад сам одрастао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— То што звери иду за њом, не значи зло! Давно, још кад се град зидао, живео је пустињак који је друговао са зверима, али и људима помагао проналазећи лековите траве. Ипак би одлучено да се испита Татагино кретање.
Али, пред сутон, рањених руку и колена, он стиже на сам врх Снежне горе који је с облацима друговао. »Можда ми је овде и крај?« —склупча се и леже у снег, загледан у небо, без узбуђења и жаљења.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Испи чашу, — па је хити И песму је отпевао, — Кô да није ноћас удиљ С гробовима друговао... ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија.
Ћипико, Иво - Пауци
њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојице с којима је у дјетињству друговао.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (поникнуто): Ћути! Ћути! Зар није било грех да ти, који си онолико са покојником друговао, његов хлеб и со јео... у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прођоше године од Бошкове женидбе. Талијанка се мало смирила, али је остала туђа свему и свакоме. Бошко је с поносом друговао и саветовао се са својом кћери.