Јакшић, Ђура - ПРОЗА
стреји и тури у суву кровину упола распаљено сено; после се привуче вратима, извади конопче, привеза један крај за дрвену кваку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још могла заспати, мислила да је то само поветарац
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
23 Лисица и дрвена глава Лисица уђе у дућан древосечца и нађе ту између осталих вешти и једну дрвену главу весма мајсторски саделану, коју је позадуго гледала и тамо вамо преметала, но не чујући од ње никакве речи, тури
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сваки тренутак беше му вечност... Врата се опет отворише. На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. — Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом. Ја знам да ти то волиш.
Африка
Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове.
Црњански, Милош - Сеобе 2
И у Леобену, у трактиру у ком је преноћио, имао је да слуша како сат одбија сате, то јест дрвену кукавицу, која их је откукала, у мраку.
Затекао је Варвару, како седи на кућном прагу, на степеништу којим се излазило у башту. Имало је ограду, дрвену, и са десна, и са лева, као пар препона.
Црњански, Милош - Сеобе 1
међу јаругама и дрвећем, праћена изнемоглим псима, до воћњака епископа Ненадовича, који је то лето био подигао малу, дрвену црквицу, крај своје куће и окупио око себе неколико калуђера, који беху драговољно пристали да се одрекну пустињачког
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он само брише таму и страх, и оставља бајку да живи, дрвену, брауњаву, пуну лупе и пљускања. Не помаже ту ни пијецао, једва га чујеш, па умјесто да најави крај уклетој ноћној
— Шта ћеш, без рада и лопова нема живота — оте се јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће. Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Једне вечери, само је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и
Видела га је случајно и зачудила се, била се нагнула над дрвену кофу с бунарском водом, густом од бистрине, и читавог дана га памти и осећа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У дворани се појави један младић који носаше са собом велику дрвену таблу. Он се обазре по сали и када спази управника библиотеке, приближи му се и поздрави га понизно.
имала рукатку, служила му је као лењир, а друга једна, која се обртала око тешког оловног ослонца и имала покретну дрвену писаљку, служила му је као шестар.
Кад је желео да нацрта праву линију, Архимедес је положио свој лењир на песак и повукао дрвену писаљку поред њега; она је при том на своме путу отрла песак и оставила за собом јасан црни траг.
каквих 500 наших метара. Палинтонон, назван касније балиста, бацао је под углом од 45° камену или дрвену ђулад 4 стадија далеко. Једноруки палинтонон, назван касније онагер, бацао је камење 5 стадија далеко.
помоћу својих геометриских фигура, написао би о томе свој извештај на дугачкој хартији папироса и намотавао је на дрвену оклагију. Тако је то ишло из дана у дан; његово дело приближавало се успешном завршетку.
На ту лопту обесих, на њене доње четири карике, јаку дрвену плочу и почех да је оптерећујем. Тек кад сам на њој нагомилао терет од 2687 фунти, одвојише се полукугле једна од
Кад се он охладио и стврднуо, разлупах његову стаклену љуску, па натакох ту сумпорну куглу на дрвену осовину и сместих је у два лежишта, тако да се из њих могла лако извадити.
“ „Мислио сам спочетка да ћу брзо стићи до циља. Намотао сам на једну дрвену облицу два изолована калема жице, један поред другог.
Прво ми показа своја два калема, намотана на дрвену облицу. Насмеших се кад видех како је примитивно, обичним концем, спречио да се завоји тих калемова међусобно не
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.
Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости. Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.
па обори очи, окрете се и полако пође к вратима... Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Стража спава, поноћ је. Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу. Ти узми ону дрвену, па копај макар управо до зоре, не бој се, ископаћеш трс, а дирнеш ли у железну лопату, готов си, ухваћен, и ја ти,
Он узеде ону дрвену, те копај и копај, да га је већ самртни зној спопао; кад видно да ће скоро и зора а он још није дошао до коријена од
Краков, Станислав - КРИЛА
— Не гледај. не гледај овамо... Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе. Наслоњен на дрвену решетку прозора Душко је гледао кроз лишће нагнуте гране, како се два босонога дечка чупају за косе.
Исушено дрво долапа је пуцкарало, а грана дрвета је лако гребла о дрвену решетку прозора. Чупави пекиншки псић туговао је усамљен у болници. Дан је био њин.
Петровић, Растко - АФРИКА
Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гле, ја стојим под Лаушевим прозором. Ветар њише капак који цвили на шаркама и, с времена на време, удара у дрвену пречагу. Неко од њих двоје устаће да би га прикачио квачицом. Она. Вредна и лакосана, скочиће из кревета.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звездана, пастирче-дете, И газда-Стеванов Кића за њиме у трку лете. Њихове косице бујне ветар је мрсио лако, А малу дрвену стрелу од њих је држао свако И гађаху се њима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој. А уз дрвену католичку капелицу легао је на последњи одмор живахни „господин жупник”.