Употреба речи духова у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом. Већ почиње да свиће први дан духова. Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче. Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.

Африка

Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он одлази. У Росију. Нико га, више, са тог пута не може скренути! Тог четвртка – десете недеље после Духова, године 1752 – у Бечу је забележено да је, од раног јутра, била тешка оморина и велика запара.

Теодосије - ЖИТИЈА

овога прот је све који су ту били помазао светим миром, и освештавани биваху као од оца, а који су трпе ли од нечистих духова и који су боловали од сваке болести, додиром гроба и помазањем светим миром, исцељење и здравље сви изненада примаху,

хотећи осветити децу и домове своје, и сви болни који су имали многе и различите болести и који су мучени од нечистих духова благодаћу Божјом и молитвама преподобнога, дотицајем светога гроба и помазивањем светим миром исцеливаше се, здрави

светог Симеона, која се зове Студеница, многа исцељења полагањем руку његових на болне сатвори Бог, и многа изгнања духова молитвом, и друга многа чудеса, која због дужине речи није могуће описати.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле, које воде интересантан живот и

Свуда има злих и добрих духова. Човек је везан и зависан од тих сила у природи, чији је највиши ступањ Бог и судбина, који се распоређују и ништа се

„братство“ Мркојевићи, у околини Бара, сачувало је хришћански обичај ношења крста (литије) око селâ, за време Духова. Друго једно муслиманско братство из истог краја, Вучедабићи, слави као „славу“ Св. Арханђела.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

прозелитизма даје нарочито обележје животу православних Срба у Угарској, и ништа није толико утицало на стање духова и стварање идеја у том делу српског народа колико та непрекидна верска гоњења којима су били изложени од првога дана

и 1855), поред тога неколико пригодних спевова, од којих су најважнији »позорје духова у једном дјејству« Споменикъ Лукіяну Мушицкомъ (Београд, 1845) и Апотеоза великомъ Карађорђу (Београд, 1850).

половину XИX века у књижевном и културном животу српскога народа, књижевне и културне нарави, интимну историју српских духова тих времена. ИВ.

готово цео духовни живот српски у томе периоду, и његова Певанија би се могла назвати »природном историјом духова« српских у другој половини XИX века.

Модерне идеје духовног, политичког и социјалног ослобођења он је сматрао као једну изопаченост духова, болесно фантазирање, залудно трошење српске народне снаге, несвесну издају заветне мисли.

и безобзирније рекао оно што се раније плашљиво и са оградама помињало, оштро изражавао незадовољство свих трезвенијих духова са поезијом која се била свела на празне речи и лажна осећања.

године, као одблесак опште депресије духова, и у књижевности су се највише чули гласови клонулости и обесхрабрености, и писци су били у једном тешком и мрачном

Али Дучић, један од најгипкијих и најеволутивнијих духова српске књижевности уопште, није се на томе зауставио. Откако је 1899.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

у осветљену околину, пратећи месечево јурење преко чиста неба, поче да се крсти, метанише, шапуће молитве од злих духова, напасти и нечисте крви...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мој Темишвар био је нека врста Елзаса и Лорена, лудила, као у књигама помпијера Бареса. У том Темишвару, о празнику Духова, на пример, сви смо ишли у цркву, која је била застрта травом и имала мирис покошених поља.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

ВИИИ Баш на други дан Духова, у вече одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

знало пролеће љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није знала мирна васиона За сне без ноћи и ноћи без снова.

ветром немиром прозборе О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

знам како обара, У агонији духа који луди; „Сва дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад онде продаде трешње по добру цену и набави сестрама и брату неке поклоне за празнике духова, сврати и у кућу апотекареву. Онде затече и госпођицу Стореј.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

разлици у рангу или степену, у круг осталих великих талената, у круг великих пјесника, великих сликара, великих духова, и уопће изузетних и изабраних примјерака људског соја!” Истина, такве изузетне физичке љепоте веома су ријетке.

Преко дана се, на примјер, смијемо нашем синоћном страху, чврсто увјерени да духова нема. А навече још увијек увиђамо и себи понављамо да духова нема — тек, и поред тога, ми се бојимо.

А навече још увијек увиђамо и себи понављамо да духова нема — тек, и поред тога, ми се бојимо. Јутрошњи факат остаје факат; само, тај факат сад нема важности.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Једна од ових критика је тако карактеристична за стање духова на Кембриџу 1873. године, да заслужује посебну пажњу. Она је штампана у ВИИИ тому ”Природе” и носи наслов: ”Један глас

Петровић, Растко - АФРИКА

Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Један од најобразованијих и најкултивисанијих духова свог доба, истакнути лекар који је оставио значајне радове из медицине, он је слично осталим био поклоник

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Луч. Л. је код нашег народа у великом поштовању, »готово исто као и восак« (СЕЗ, 32, 1925, 376). Он брани од злих духова и вештица; због тога се крстићи од л.

Другог и трећег дана Духова жене у околини Ђевђелије иду у поље и беру м. за бојење (СЕЗ, 40, 72). Кад дете бере м., изићи ће му брадавице где

У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво. Орах има хтонични карактер и у веровањима Грка, Јевреја, Римљана, Талијана, »и према

ТАМЈАН Wеіхрауцх (тхуѕ). Тамјан. Као и други јаки мириси, т. је моћан апотропајон против свих злих духова. Од њега беже бабице (и зато се он меће поподиљи под главу, СЕЗ, 14, 109), »мраки« (= демони мрака, ЗНЖОЈС, 19, 145),

) и продужи даље (СЕЗ, 70, 1958, 389). К. се на Пресвету (први дан Духова) уплиће у венце у цркви и затим употребљава за лечење гушобоље, сугреба и несанице, а и против мољаца у рубљу (ибид.

без деце у чају (СЕЗ, 65, 247) и невести да роди мушко или женско (СЕЗ, 19, 84), носи се на капи ради заштите од злих духова (СЕЗ, 84, 164), бере се и плете у венце о Ђурђевдану (ГЕМ, 20, 17 ид) и у многим другим приликама, меће се на бадњак

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Имало је седам рогова и седам очију то јест седам Духова Божијих посланих по свој земљи. И јагње се примакну да узме књигу из деснице онога који седи на престољу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Населих прошлост одједном војском читавом духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

'' 42 далеко на сиње море Ми смо пловили, драга, У лаком чамцу сами; Ноћ беше тиха и блага. духова острво лепо У месечини је било. Ту се уз слатке звуке Маглено коло вило. Вило се тамо и амо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности