Употреба речи двосмислена у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Узалуд су била двосмислена набацивања његових пајдаша да је то, вјероватно, Тодор Дамјановић био код његове Драгиње. — Бог с вама, шта ће Тодор

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Љубица је постепено учила да види како смерност сасвим нестаје из његовог погледа а љубазност постаје двосмислена: не ретко, претходила је некој опакој Милошевој замисли или је ту замисао следила.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Разуме се да „бескрајна дубина плавила“, будући да нам је песник приказује као да је испод а не изнад нас, постаје двосмислена: слика небеске дубине прелази, претапа се у слику морске дубине. Ту је већ – као могуће – припремљено огледање у води.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности