Сремац, Стеван - ПРОЗА
Радо би Марјан и сада по обичају ушуњао се у собу, па читао лекцију, или, још боље, одмах се сподобио у кревет, а џабаисао и вечеру — али сада то никако није могао, јер с врата још опази оца и чу га како срче кафу. — А где смо до ово доба?