Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
б'јеле цркве из облака, он удари у банове дворе, те полупа срчали-чардаке, и ту уби два банова сина, и четири морска џенерала, и дванаест великих властела. Кад то виђе господа латинска, уватише војводу Милоша, бацише га на дно у тамницу.
Кад ујутру јутро освануло, пошетала Велимировица, мила снаха Вуче џенерала, по бедену града Варадина; она гледа низ поље зелено, у пољу је опазила Марка.
Књигу пише џенераловица, те је шаље бијелу Прилипу: „Богом брате, Краљевићу Марко, не губи ми Вуче џенерала и мојега сина Велимира; ишти, Марко, што је тебе драго!
“ Дође књига Краљевићу Марку; када виђе што му књига каже, онда Марко другу књигу пише: „Вјерна љубо Вуче џенерала, пусти мене до три побратима, и подај им три товара блага; и пусти ми старога Топлицу, и подај му три товара
“ Њој говори Милош од Поцерја: „Не бој ми се, џенераловице! Дај ми вранца Вуче џенерала, што га јаше једном у години, када иде у Текију цркви, опреми га како г' Вуча спрема, да поиграм преко Њемадије; и дај
дванаест вранаца, што их преже Вуча џенерале када иде од Беча ћесару, да м' однесу старога Топлицу; дај ми рухо Вуче џенерала, што га носи о Васкрсенију, да обучем мојега Топлицу“.
Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала и његова сина Велимира, и даде му млоге пратиоце до његова града Варадина.